Za prvih devet meseci ove godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji u tekućim cenama bio je za 3,6 odsto veći u odnosu na isti period 2023. godine. Međutim, cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u oktobru 2024. godine, u odnosu na isti mesec pre godinu dana, povećane su za 11,4 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Zelene pijace ne rade u punom kapacitetu

Statistika kaže i da su u strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama za prvih devet meseci 2024. godine najviše bili zastupljeni povrće – 32,8 odsto, živina i jaja – 16,2 odsto, voće i grožđe – 16 odsto i mleko i mlečni proizvodi  sa udelom od 15,6 odsto.

Ovi podaci, poručuju iz Poslovnog udruženja ”Pijace Srbije” koje okuplja 24 komunalna preduzeća koja upravljaju pijacama, govore u prilog činjenici da pijace tokom poslednjih desetak godina beleže pad prometa što je, pre svega, posledica sve izraženije konkurencije drugih oblika trgovine.

U razgovoru za ”Agromediu” Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja  ”Pijace Srbije” među najznačajnije izazove sa kojima se suočavaju preduzeća koja se bave komunalnom delatnošću upravljanja pijacama u Srbiji izdvaja sve izraženiju konkurenciju drugih oblika trgovine, pad prosečne iskorišćenosti kapaciteta i promenu potreba, kao i naviku kupaca.

”Zbog svega navedenog, ali i uz smanjenu zainteresovanost poljoprivrednika i preduzetnika za plasman sopstvenih proizvoda na pijacama, prosečna iskorišćenost kapaciteta je prošle godine bila manja za 3,3 odsto u odnosu na 2022. godinu. To znači da je u proseku oko 42 odsto tezgi na takozvanim zelenim pijacama u Srbiji većim delom godine bilo prazno”, kaže Duvnjak.

Pijace okupljaju kupce i proizvođače

Međutim, pijace su i dalje jedina mesta na kojima se domaći prehrambeni proizvodi različite vrste mogu kupiti direktno od proizvođača. Po rečima našeg sagovornika, poljoprivredni proizvođači i preuzetnici koji su se opredelili da posluju na pijacama, na ovim prostorima grade poverenje, stiču stalne kupce i kreiraju vlastite brendove.

”Oni na pijacama nude ono što se ne može naći u supermarketima, pa tako njihovi proizvodi postaju dostupni svima. Rečju, na tezgama se još uvek može naći sorta povrća ili nekog voća koja je tipična za kraj iz koga potiče, sir ili suvomesnati proizvod napravljen po tradicionalnoj recepturi.

To je razlog za relani optimizam. U vremenu koje je pred nama pijace treba da budu čuvari održivosti lokalne proizvodnje, prehrambene sigurnosti i direktnog snabdevanja građana kvalitetnom i zdravom hranom”, smatra Duvnjak.

Kao jednu od prednosti u radu pijaca, vidi, i velike i nedovoljno iskorišćene potencijale za proizvodnju domaće hrane, kako u poljoprivrednim gazdinstvima tako i u zanatskim radnjama.

”Tu je, naravno, i infrastruktura koju imaju preduzeća koja se bave pijačnom delatnošću. Zato u pijace i opremu na njima treba ubrzano ulagati jer su veliki i nezamenjiv kanal distribucije domaćih proizvoda, lako dostupan i veoma omiljen kupcima, naročito u urbanim sredinama”, poručuje izvršni direktor Poslovnog udruženja  ”Pijace Srbije”.

Zelene pijace i strategija tranzicije

Nedavno je Poslovno udruženje ”Pijace Srbije” u Privrednoj komori Srbije predstavilo predloge za pokretanje procesa tranzicije pijaca. Predlozi su vezani za pozicioniranje pijaca kao kratkih lanaca distribucije u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za naredni period, odnosno pokretanje inicijative za firmiranje tima koji će raditi na izradi nacionalne strategije za očuvanje i razvoj pijačne delatnosti.

”Obzirom na strukturu proizvoda koji se prodaju na pijacama, a tu prvenstveno govorimo o svežem povrću, voću i hrani životinjskog porekla, budućnost pijačne delatnosti je neraskidivo vezana za status ove delatnosti u okviru agrarne politike Srbije. Zato se zalažemo da se pijacama, kao kratkim lancima distribucije fokusiranim na lokalna tržišta, u narednom periodu posveti sveobuhvatnija podrška i pažnja.

Uz neosporan i veliki značaj koji imaju u lancu prehrambene sigurnosti građana Srbije, pijace mogu obezbediti uslove za ravopravan pristup tržištu svih proizvođača, nezavisno od veličine i tipa poljoprivrednog gazdinstva, i olakšati uvođenje i primenu standarda kvaliteta, podsticati inovativna rešenja u proizvodnji domaćih prehrambenih proizvoda i stvaranje niza novih brendova”, kaže Duvnjak.

Fiskalna kasa na pijaci? EVO šta kaže trgovac, a šta KUPCI!

Stav udruženja je i da posebnu pažnju treba posvetiti promovisanju i prilagođavanju relanim potrebama proizvođača dva pravilnika o proizvodnji malih količina hrane biljnog i životinjskog porekla, koji su i nastali sa ciljem da stimulišu i pospeše proizvodnju vrednije hrane u malim poljoprivrednim gazdinstvima.

Dodaju i da pijace treba sačuvati i jačati, kako infrastrukturno tako i sadržajno, ”kao važan kanal distrubucije domaćih proizvoda i pružiti im maksimalu logističku i svu drugu podršku u prilagođavanju novim tržišnim uslovima poslovanja”.

”Naš cilj je da strateški dokumenti razvoja poljoprivrede i trgovine, koji se rade za naredni period od pet ili deset godina, prepoznaju značaj pijaca kao kratkih kanala distribucije i njihovu ulogu u lancu prehrambene sigurnosti građana.

Za realizaciju procesa tranzicije pijaca, u skladu sa potrebama vremena, neophodna je šira društvena podrška i jačanje veza između nadležnih državnih organa, lokalnih samouprava, preduzeća koja se bave ovom delatnošću i poljoprivrednika i preduzetnika koji posluju na pijacama.

U praksi to znači da treba raditi na stvaranju pretpostavki za uspešan i profitabilan rad malih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnikai koji treba da budu intenzivnije uključeni u sisteme podrške održivom razvoju”, objašnjava Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja ”Pijace Srbije”.

Inače, pijačnim prodavcima odložena je obavezna fiskalizacija do kraja 2025. godine. Odluka je doneta zahvaljujući izmenama Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko fiskalne kase.