U zavisnosti od njihovih godina, deca su zauzeta školom, vanškolskim aktivnostima i sportom. Imamo prodavnice svuda oko nas i dosta hrane na raspolaganju. Zašto bi kao roditelji trebalo da se potrudimo da uzgajamo svežu i zdravu hranu kod kuće i budemo uzor svojoj deci?
Ishrana dece je vrlo važna u ranim godinama kada se njihovo telo razvija. Pravo pitanje bi bilo zašto da se naša deca hrane proizvodima koji su puni hemikalija, prerađenom hranom ili hranom kojoj nedostaju nutritivne vrednosti?
Većina prerađene hrane sadrži veliku količinu soli, šećera i konzervansa. Ako počnu da jedu hranu sa praznim kalorija nastaviće tako da se hrane i kada budu odrasli. Kasnije u životu počeće da se javljaju zdravstveni problemi poput gojaznosti, visokog krvnog pritiska, dibajetesa, pa čak i raka.
Možda vas zanima
Ne kaže naš narod za džabe: Zdravlje na usta ulazi.
Deci je posebno potrebna sveža hrana
Jabuka tek ubrana sa stabla, šaka malina koje su još tople od sunca, sveža salata i paradajz ubran pre samo nekoliko minuta, koji zaista miriše na paradajz.
Srećni su oni koji imaju svoje parče bašte.
Ako živite u gradu, možda imate sreće da budete blizu organske pijace na koju možete da odete svakog vikenda. Ipak, ti proizvodi su dosta skuplji od onih konvencionalnih. A, šta ako nemate organsku pijacu u blizini? U prodavnicama postoji skroman izbor, a na Internetu postoje sajtovi na kojima možete da je poručite ali gde su, uglavnom, ti isti organski proizvodi još skuplji. A, šta ako radite za platu koja ne može da podrži takav vid ishrane? Koja je alternativa?
Uzgoj sopstvene hrane
To je moguće u malom obimu, bez obzira na vreme, prostor, novac i znanje. Sopstveni uzgoj i podsticanje dece da uzgajaju sopstvenu hranu jedna je od boljih stvari koje roditelj može da učini za dete. To će ih naučiti odgovornosti za živo biće, osetiće kakav je zaista ukus povrća i naučiće da mogu sami nešto da urade i ne zavise od drugih.
Iako možda nećete moći da uzgajate svu hranu, ipak ćete svaki put, kada uberete nešto iz svoje bašte, pružiti sebi i vašim najmilijima zdravu energiju i hranu koja leči. U odnosu na to da uopšte ne unosite zdravu hranu odluka ne bi trebalo da bude teška.
Ipak, postoji mnogo mitova zbog kojih ljudi ne uzgajaju svoju hranu kod kuće i zašto tome ne uče svoju decu. Hajde da pogledamo o čemu je reč.
Mit 1: Zauzima previše prostora
Puno hrane može da se gaji u samo nekoliko velikih saksija ili plastičnih kanti. Nisu potrebni hektari koje komercijalni poljoprivrednici koriste. U jednoj takvoj saksiji mogu da se posade par salata, paradajz i nekoliko strukova luka. To možete da stavite na terasu, blizu vrata kuhinje, tako da možete da uberete par listova salate, par paradajza, mladi luk i da napravite odličnu salatu, i to ne samo jedan put.
Mit 2: Potrebno je previše vremena
A, šta u životu ne traži vreme? Stvar je prioriteta i preusmeravanja razmišljanja na ono što u životu cenimo i što nam je važno. Zdravlje porodice je svima prioritet broj jedan. Kada pomislimo koliko smo vremena proveli ispred televizora, u kafićima ili na bilo kom drugom mestu koje nam nije poboljšalo kvalitet života, shvatimo da imamo više vremena nego što smo mislili. Šta nam je bitnije: da gledamo seriju ili da se zdravije hranimo?
Postoje načini da održavanje mikro bašte bude lakše i oduzme manje vremena, a ključ je u rutini. Takođe, tu su i razni dodaci koji nam mogu olakša posao i uštedeti vreme. Na primer, umesto da zalivate možete da postavite jednostavan sistem za zalivanje. Svaki drugi, treći dan možete da izdvojite 15-30 minuta kada vaše dete dođe kući iz škole ili nakon večere da zajedno pogledate biljke. U jednom trenutku počećete zajedno da pronalazite ukusne plodove za doručak ili ručak. Pokušajte svaki vikend da izdvojite sat vremena da zajedno radite na svojoj mikro bašti neke jednostavne i lagane zadatke i dete će zavoleti kada vidi da vaše zajedničke biljke napreduju, cvetaju, daju plodove.
Mit 3: Hrana koju kupujemo u prodavnici je kvalitetnija
Jabuke izgledaju savršeno, a zelena salata nema ni jednu rupicu na listovima. Međutim, mnogi se ni ne pitaju kako je taj proizvod u tako savršenom stanju. U većini slučajeva prskani su raznim hemijskim sredstvima kako ih patogeni i insekti ne bi oštetili.
Ukoliko zaista želimo koliko-toliko da kontrolišemo šta unosimo u naš organizam i šta nam porodica konzumira, jedini način je da uzgajamo svoju hranu. Verovatno će se desiti da vaša salata ima rupice, da paradajz nije savršenog oblika ili da bude ubušen od nekog insekta. Ali znate da jedete nešto što nije hemijski tretirano i te nesavršenosti postaju nebitne.
Kada imate obilje svoje salate, bacanje par oštećenih listova je mnogo lakše nego kada to isto morate da uradite kod organskog povrća koje ste papreno platili na pijaci.
Mit 4: Ne znam kako da počnem
Toliko je resursa na raspolaganju da je prosto samo stvar volje, a na raspolaganju su vam:
- sajtovi
- blogovi
- katalozi semena
- YouTube
- Facebook grupe
- forumi
- lokalni rasadnici
- lokalne radionice i obuke
- komšije, porodica i prijatelji
- lokalna udruženja urbanih baštovana
- knjige
- e-knjige
Čak i ako negde ne možete da odete možete da pozovete, pitate i rešite dilemu koju imate.
I na kraju, tu je vaše iskustvo koje ćete steći i graditi nakon što počnete, a koje ćete preneti vašoj deca.
Izvor: Mother earth
Komentari