Sadnja drveća u okolini poljoprivrednog zemljišta nudi niz benefita, kako kratkoročnih, tako i dugoročnih. Međutim, važnost drveća za poljoprivredu je godinama bila ignorisana. Prosto je neverovatno da se to desilo, iako se dolazi do niza prednosti praktično za džabe jer ovi prirodni divovi završavaju veliki posao umesto nas.
Zašto je drveće korisno za poljoprivredno zemjište?
Drveće posađeno u blizini poljoprivrednog zemljišta smanjuju eroziju tla, povećava plodnost zemlje, smanjuju podzemne vode, smanjuje rizik od zasoljenja tla, pomaže u stabilizaciji zaliha vode i menja temperaturu vazduha i zemlje. Pored toga, drveće daje značajan doprinos sigurnosti hrane i omogućava održavanju stabilnosti ekosistema koji je neophodan za poljoprivrednu proizvodnju.
Možda vas zanima
Poboljšanje kvaliteta zemlje
Sadnja pojasa žbunastih trajnica i drveća koji učvrćuju azot u blizini poljoprivrednih kultura održava i poboljšava plodnost obradivog zemljišta i zdravlje samih kultura. Drveće povećava sposobnost zemlje da apsorbuje i zadržava vodu, proizvodi hranljive materije za biljke, održava visok nivo organskih materija u tlu i umerenu temperaturu zemlje.
Agro šumarstvo pomaže u smanjenju rizika od zasoljenja tla, koje je sada sve učestalije u sušnim i polu-sušnim regijama. Ovaj trend preti produktivnosti zemljišta, posebno u navodnjavanim područjima. Ogoljeno tlo postaje slano jer voda više puta isparava sa njegove površine, ostavljajući soli blizu površine tla. Sa druge strane, drveće povećava sposobnosti zemljišta da apsorbuje vodu i smanjuje rizik od isušivanja i zasoljenja.
Sve više je poljoprivrednog zemljišta koje karakteriše zbijeno tlo. Kada se zemlja zbije, voda ne može da prodire u niže delove, nivo podzemne vode opada, a izvori presušuju. Sadnja žbunja i drveća može pomoći u razbijanju strukture zemljišta i na taj način će poboljšati propusnost zemljišta koje će, samim tim, primiti veću količinu kiše u dublje slojeve.
U razvijenim zemljama, drveće se takođe koristi kao zaklon za useve od vetrova jer drveće smanjuje brzinu vetra, štiti useve i na taj način povećava prinose.
Pojas drveća oko poljoprivrednog zemljišta takođe sprečava gubitak vode iz zemljišta ispravanjem.
Zašto je važno saditi autohtone vrste biljaka i cveća?
Sprečavanje erozije tla
Svi smo svedoci velikih kiša, pojavi velikih erozija zemlje i klizišta. U velikim nizijama, pored reka, poplave su se dešavale jednom u 10 godina, a sada se dešavaju svake godine.
Uzećemo kao ilustraciju Indiju da bi dočarali veličinu problema. Čak 15 miliona ljudi koji žive u gusto naseljenoj delti Bangladeša suočava se sa velikim problemom poplava. To se dešava, između ostalog, zato što se seče Himalajska šuma i omogućava se velika erozija tla.
Ova šuma je naizgled daleko od Bangladeša ali od nje idu reke sve do ruba indijskog subkontinenta. Zbog toga će se ovi ljudi suočavati sa još gorim izlivima u budućnosti jer sendiment od erozije tla puni rečne slivove, što stvara uslove da poplave budu još veće. Ista stvar se dešava i kod nas.
Poplave na velikim rekama i bujične poplave od kiša, erozije zemlje, klizišta… su najčešće elementarne nepogode u Srbiji. To je uslovljeno položajem i reljefom naše zemlje ali i neodgovornom sečom šuma.
Erozija zemljišta se dešava na goloj zemlji jer vlaga, mraz i toplota postupno drobe zemljište i pripremaju ga za kišu i vetar koji pokreću zdrobljen materijal. Ogoljene površine su idealne za neometano slivanje vode tokom jake kiše. Kako ne postoje prepreke koje bi smanjile brzinu tečenja, voda pojačano erodira zemljište i stvara jaruge i formira bujični poplavni talas.
Erozioni procesi su teško primetni i spori i najčešće se konstatuju tek kad se ogole velike površine, a tada problem erozije postaje teško rešiv ili nerešiv problem.
Zbog promene mikroklimatskih osobina područja uspostavlja se novi režim padavina, a odlikuje se smanjenim ukupnim količinama padavina na području, ali i češćim kišama velikog intenziteta i dugim sušnim periodima. Tako se postupno stvaraju pustinje.
Prema izveštaju OEBS-a u Vojvodini su nestale hrastove šume na svim višim terenima i opstale su samo one u zoni plavljenja velikih reka. Erozija je uradila svoj posao i odnela plodni sloj zemljišta i na površinu je dospeo pesak. Tako su nastale i šire se Deliblatska, Ramsko-Golubačka i Subotička peščara.
Brzina erozije zemlje kritično zavisi od vegetacijskog pokrivača. Sloj „otpada“ sa drveća koje pokriva zemlju, koren i krošnje drveća su najbolja zaštita od erozije zemljišta.
Mnogi proizvođači hrane kombinuju sistem stabala, prizemnog pokrivača i ispaše stoke i na taj način održavaju stabilnost zemljišta i brzo poboljšavaju tlo tokom perioda padavina. Takve poljoprivredno-šumarske tehnike se danas koriste u mnogim zemljama za povećanje proizvodnje hrane, sprečavanje erozije tla i smanjenje poplava.
Udružena sadnja: Koje cveće i povrće treba saditi zajedno
Drveće i mikroklima
Drveće takođe ima značajan uticaj i na lokalne mikroklime, tako što utiče na temperaturu, vlažnost, dostupnost vlage i svetlosne uslove u njihovoj neposrednoj blizini. Uspeh mnogih poljoprivredno-šumarskih sistema delom zavisi od sposobnosti drveća da izbalansira temperaturu zemlje i vazduha i poveća relativno vlažnost, a to su dva najvažnija faktora za pobošljanje rasta useva.
Kako da pokrenete rasadnik drveća za manje od 500 evra
Najnovija istraživanja sugerišu da šume mogu imati značajan uticaj na mikroklimu. Jedan od razloga je promena načina na koji se sunčeva svetlost odbija od zemljine površine.
U živoj šumi sunčevu svetlost apsorbuje lišće, grane i debla drveća. Kada se šuma uništi, refleksija se povećava, a zemlja apsorbuje manje toplote. Pored toga, troši se manje sunčeve energije koja se inače troši za ispravanje vlage sa lišća drveća.
Rezultat je da se menja obrazac cirkulacije kiše i dolazi do tendencije da se povećavaju temperature tokom dana, a noću da se smanjuju. Kako bi se to promenilo i izvršio pozitivan uticaj na mikroklimu, neophodno je da se minimalno popuni posečeni resurs drveća.
Da li će sadnja drveća biti vaša nova investicija u poljoprivrednu proizvodnju? 🙂
Komentari