Uzgoj pečuraka u zatvorenom prostoru relativno je jednostavno zahvaljujući tome što one ne zahtevaju svetlost. Budući da ne sadrže masti, imaju malo kalorija i uz to su pune vitamina, antioksidanata i ostalih nutrijenata, pečurke je poželjno konzumirati u što većem broju obroka.
Ključ za uspešno gajenje pečuraka kod kuće je uspostavljanje podesnih uslova za gajenje pečuraka i nabavka inokulacionog micelijuma za njihovo razmnožavanje.
Možda vas zanima
Kako pečurke rastu
Pečurke se, za razliku od većine biljaka, ne razmnožavaju iz semena već iz spora koje su tako sićušne da ih nije moguće opaziti golim okom. Umesto na zemlji, ove spore se razvijaju na podlogama poput piljevine od drveta, slame, zrnevlja ili drvenih opiljaka. Mešavina spora i ovih izvora nutrijenata naziva se micelijum. Ovaj micelijum ujedno predstavlja i osnovu za pravljenje hleba od kiselog testa.
Micelijum raste prvi, pre svega drugog što bi moglo da podseća na pečurku.
Iako bi i sam micelijum mogao da proizvede pečurke, neuporedivo bolji rezutati postižu se kada se micelijum postavi na podlogu za rast biljaka. U zavisnosti od tipa pečuraka koje će se gajiti, ova podloga može biti od slame, kartona, drvenih cepanica, opiljaka od drveta uz mešavinu materijala poput slame, klipova kukuruza, kao i ljuski od semena kakaa.
Idealno mesto za uzgoj pečuraka
Pečurke vole tamna, hladna i vlažna mesta za rast. U kućnim uslovima, prostori poput podruma mogu biti idealni za gajenje pečuraka, dok i mesto u kuhinji, ispod sudopere, takođe može biti dobar izbor.
Pre početka gajenja potrebno bi bilo proveriti temperaturne uslove mesta na kojem se namerava uzgoj pečuraka. Većina pečuraka najbolje raste na temperaturama između 12-15 stepeni, daleko od izvora direktne svetlosti kao i promaje.
Sorta pečurka – Enoki, najbolje raste na hladnijoj temperaturi, na oko 7 stepeni. Baš iz razloga temperature, gajenje pečuraka nije dobar projekat za leto zato što se mnogi podrumi preko leta previše zagrevaju, te se tako stvaraju nepovoljni uslovi za uzgoj.
Pečurke mogu podneti nešto svetlosti, ali mesto na kojem bi ih trebalo držati mora biti mračno ili slabo osvetljeno. Ukoliko se odlučite da pečurke gaite u podrumu, najbolje bi bilo da ih odložite u neki ormar gde ništa neće ometati njihov razvoj.
Ipak, neke pečurke najbolje uspevaju napolju, u pripremljenom tlu ili cepanicama, što predstavlja mnogo duži proces u poređenju sa kontrolisanim uslovima u zatvorenom prostoru.
Vrste pečuraka koje se mogu gajiti
U prirodi rastu najrazličitije vrste pečuraka, a većina njih se, isto tako može gajiti i kod kuće. Lepota kućnog uzgoja pečuraka u poređenju sa berbom na otvorenom je, između ostalog i u tome što se može biti siguran da nije ubrana neka otrovna pečurka.
Kremini, enoki, maitake, portobelo, šitake i šampinjoni mogu se gajiti u zatvorenom prostoru, ali svaka od njih zahteva posebne uslove za uzgoj. Primera radi, šampinjoni zahtevaju kompostnu podlogu za uzgoj, dok šitake pečurkama odgovara drvo ili piljevina, a pečurkama od ostriga – slama.
Uzgoj pečuraka – postupak
Ukoliko pečurke uzgajate u zatvorenom prostoru možete nabaviti gotov set za gajenje koji u sebi sadrži podlogu za uzgoj sa inokuliranim micelijumom. Ipak, ukoliko se odlučite da zaobiđete set za gajenje pečuraka, tip pečuraka za koje se opredelite da gajite određuje i vrstu supstrata koju ćete koristiti. Šampinoni, recimo, važe za jedne od najlakših vrsta pečuraka za uzgoj, te samim tim i kao neka vrsta dobre polazne tačke za dalji uzgoj pečuraka.
Korak 1
U kontejneru dužube 30-35 cm i dubine oko 15 cm naspite kompost i poprskajte masu vodom po vrhu.
Korak 2
Uz pomoć raspoloživog grejnog tela podignite temperaturu vazduha na mestu za uzgoj na oko 20 stepeni tokom tri nedelje odnosno do pojave micelijuma. Kada se micelijum pojavi, temperaturu je potrebno spustiti na 13-15 stepeni, a zatim prekriti micelijum sa nekoliko centimetara zemlje.
Korak 3
Održavajte zemljište vlažnim prskajući ga vodom i prekrivajući ga vlažnom krpom uz stalno vlaženje krpe kada se osuši.
Korak 4
Šampinjoni sazrevaju u periodu od 3-4 nedelje i mogu se brati kada se kape otvore, a peteljka se može odseći sa stabla oštrim nožem . Treba izbegavati čupanje pečuraka, jer se time oštećuju i susedne pečurke koje su još uvek u razvoju. Svakodnevno branje rezultiraće kontinuiranim plodonošenjem u periodu od oko 6 meseci.
Izvor: BHG
Komentari