Urbano baštovanstvo postaje sve zastupljenije kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Koncept urbanih bašta, koji podrazumeva uzgoj biljaka po načelima organske poljoprivrede na mestima kao što su krovovi zgrada, terase stanova i neiskorišćene parcele u gradskim sredinama, ima višestruku korist. Sa našom sagovornicom iz Novog Sada razgovarali smo o njenoj urbanoj bašti.
Foto:Nikolina GogićOd jagoda do velikog broja voća i povrća
Nikolina Gogić, počela je da se bavi urbanim baštovanstvom pre četiri godine. Kako je terasa bila njen omiljeni kutak u stanu, malo po malo ju je uređivala cvećem, a potom je zasadila i jagode.
„Oduvek sam volela sve što ima veze sa prirodom. Kada sam zasadila svoje prve jagode u saksiji, bila sam presrećna. U to vreme sam trebala da se porodim, i razmišljala kako će, taman na proleće, naša ćerka moći da proba zdrave jagode koje su neprskane. Malo po malo sam proširivala svoju baštu na terasi“, rekla je ova Novosađanka.
Naša sagovornica je diplomirala agroekonomiju, te je sve informacije koje su joj bile potrebne za bavljenje baštovanstvom, dobila na studijama. Prema njenim rečima, na svojoj terasi gaji sve ono što joj je potrebno u kuhinji, te se tu mogu pronaći paradajz, paprika, zelena salata, šargarepa, rotkvice, krastavac, krompir, jagode, ali i limun i kivi.
„Za bavljenje urbanim baštovanstvom prvenstveno je potrebna ljubav prema prirodi, biljkama, ali i sebi i svojim bližnjima, jer treba biti svestan da je u današnje vreme čist luksuz jesti zdravu hranu. Ukoliko se bavite urbanim baštovanstvom, vi znate šta ste posadili i šta iznosite na trpezu. Sigurna sam da svi mogu da se bave ovim vidom baštovanstva ako ulože malo truda“, objašnjava Nikolina.
Foto:Nikolina GogićIdealan hobi za one koji žive u gradskim sredinama
Ona ističe da u saksijama mogu da se gaje gotovo sve vrste biljaka, a nekad čak ni saksije nisu neophodne već se može improvizovati sa starim posuđem, samo je neophodno da posuda ima rupu na dnu.
Reakcije na njenu baštu na terasi su pozitivne i sagovornica našeg portala kaže da se ljudi oduševe kada vide ili čuju za njenu malu oazu na terasi, a neki se veoma iznenade. Njena ćerka joj sa zadovoljstvom pomaže svakog proleća kada krenu radovi u bašti koja je postala njihov porodični životni stil.
Foto:Nikolina Gogić„Preporučila bih svakom da se bavi baštovanstvom i da pokuša bar sa jednom biljnom vrstom jer su prvenstveno plodovi zdraviji i ukusniji. Takođe, dobro je i za mentalno zdravlje, jer činjenica da ste vi nešto proizveli, od malog semena pa sve do ploda, izaziva divan osećaj“, ističe ova dvadesetpetogodišnjakinja i dodaje da je uverena da će u budućnosti urbano baštovanstvo biti sve više zastupljeno.
Urbano baštovanstvo je idealan hobi za sve one koji žive u gradskim sredinama a teže da imaju svoj komad zemlje na kome će moći da uzgajaju željene biljne vrste. Pored ispunjenja potrebe da uživaju u prirodi, postoji i materijalni faktor, te svi oni koji se bave urbanim baštovanstvom mogu da uštede proizvodeći sami organske plodove.
U mnogim gradovima postoje različite baštenske inicijative, gde svi zainteresovani mogu dobiti potrebne informacije i edukovati se o tome kako se uspešno baviti urbanim baštovanstvom.
Ovaj vid baštovanstva ima i socijalni karakter, jer se njime možete baviti zajedno sa komšijama ukoliko su u pitanju krovovi zgrada ili neiskoršćeno zemljište oko istih, i na taj način uživati u zajedničkom vremenu u prirodi.
Komentari