Za razvitak biljaka potreban je azot ali i drugi minerali kako bi se biljke razvile. Sa druge strane, iako su đubriva neophodna imaju svoju lošu stranu.
Možda vas zanima
Kako bi nastala mineralna đubriva potrebno je dosta energije, biljke ne mogu da ih iskoriste u potpunosti, a ostaci putem podzemnih voda zagađuju okolinu. Postavlja se pitanje da li biljke mogu same da proizvedu hranjive materije koje su im potrebne. Novo istraživanje sa Univerziteta u Vašingtonu je korak u ovom pravcu.
Ono što najviše obećava u ovoj oblasti je bakterija koja fiksira azot. Glavni činioc mineralnih đubriva je upravo azot, koji je potreban biljkama kako bi napredovale. Azot se nalazi u atmosferi zemlje, ali biljkama je potrebna “pomoć” kako bi ovu vrstu azota konvertovale u formu kako bi bile u mogućnosti da ga iskoriste. Ovaj proces konverzije naziva se fiksacija azota, a glavni razlog zašto je ovo moguće je jedna vrsta bakterije. U zemljištu postoji veliki broj bakterija koje vrše konverziju kako bi ga biljke iskoristile, a velikom broju biljaka koje se danas gaje potrebna je velika količina azota, a navedene bakterije ne mogu dovoljno brzo da proizvedu potrebnu količinu azota.
Bakterije koje se nalaze u zemljištu, imaju mogućnost fiksacije azota bez kiseonika, koji bi uticao na ovaj proces. Jedna vrsta bakterije Cyanothece, može da vrši fotosintezu i fiksira azot.
Istraživači su utvrdili da ova bakterija funkcioniše po principu cikardijalnom ritmu kao i ljudi. Tokom dana vrši fotosintezu, a tokom noći fiksira azot. Sledeći korak u naučnom istraživanju bio je da ovu sposobnost prenesu drugim organizmima. Uspešno su uspeli da gene ove bakterije prenesu na druge bakterije koje prirodno nisu imale ovu sposobnost. Tako su napravi prvi korak kao biljkama koje fiksacijom pokrivaju potrebe za azotom. Reč je o genetskom inženjeringu.
Komentari