Ko u valjevskom kraju živi na selu još uvek ima priliku da proba plodove neke stare vrste voća. Ovdašnji voćnjaci posebno su bogati su stablima jabuka i krušaka ali tu si šljive i druge vrste. Međutim, pojedine sorte voća i povrća polako nestaju, zaboravljene su ili ih je teško naći. Kako bi sačuvali ovo neprocenjivo blago, pre svega značajno za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, u mioničkom selu Paštrić osnovana je prva lokalna banka gena u Srbiji starih sorti voća i povrća „Zrno“.
Možda vas zanima
Ideja datira još od 2001. godine kada je biolog Predrag Petrović dobio nagradu Premio Slow Food za projekat banke gena koju je bazirao na starim rasama životinja, pre svega na očuvanju krave buše i podolskog govečeta kako bi u kasnijoj fazi razvoja nastalo Kolubarsko goveče. Sada neki pokušavaju da to isto urade sa autohtonim sorta voća i povrća. S obzirom na to da su poslednjih godina stare sorte izgubile boj od novih hibrida kad je svetsko tržište u pitanju ovo je krajnje dobra zamisao.
„Međutim, i biljni resursi su tu nekako bili možda u zapećku i mi smo sada odlučili da stare sorte voća i povrća stavimo u prvi plan. Takođe ono što smo primetili je da se ljudi sve više žale na kvalitet hrane koja je dostupna i da sa nostalgijom pominju te stare sorte. Osnovni cilj formiranja banke semena je očuvanje autohtonih sorti voća i povrća koje su bitne za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane. Bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih sorti koje će biti otpornije“, rekla je Ivana Petrović iz Ekološkog pokreta „Okvir života“, osnivača lokalne banke gena.
Osnovne aktivnosti u radu banke gena su sakupljanje i skladištenje semena, umnožavanje i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, edukacija o čuvanju semena, starim sortama i njihovom gajenju, kao i formiranje baze podataka. Prema rečima Ivane Petrović, lokalne banke gena nisu vlasništvo državanih institucija ni nevladinih organizacija, to su projekti lokalnih zajednica i opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika.
„Nismo želeli da banka gena bude smeštena u nekim fiokama i fišecima već da to bude aktivna banka gena odnosno da svako domaćinstvo koje želi može da se uključi u njen rad tako što će štititi i umnožavati ono što već ima na svom gazdinstvu. Uz to želimo da podstaknemo i razmenu starih sorti. Ovo je možda i poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode ostavimo i našim potomcima“, kaže naša sagovornica.
Objašnjava da stare sorte nisu previše zahtevne u pogledu zaštite od bolesti i štetočina, kao i da su otpornije na sušu i druge faktore spoljne sredine.
„Kada želimo da napravimo novu sortu mi nemamo odakle da uzmemo gene i da dobijemo tu novu sortu već od tih starih sorti koje su otpornije. Ne može se uzeti hibrid da bi se dobila neka nova sorta, već se mora uzeti stara sorta kako bi se iskoristila njena prirodna otpornost koja je dobijena dugogodišnjom selekcijom. Na taj način se može dobiti sorta sa poboljšanim karakteristikama. Njihov značaj je sa tog aspekta je nemerljiv jer mi ne znamo kako će se menjati klima i šta će se dešavati sa prirodnim resursima“, kaže Petrović i dodaje da je trenutno fokus stavljen na teritoriju Kolubarskog okruga.
U dosadašnjem radu identifikovana su domaćinstva koja imaju stare sorte, popisan je određeni broj stabala. Pronašli su i kalemare koji kaleme te stare sorte, pošto su one jako specifične. Uspostavljena je saradnja i sa strukom odnosno sa ljudima koji dobro poznaju poljoprivrednu proizvodnju tih kultura. Naredni korak je da se naprave proizvodi od tih starih sorti i da se one što više gaje.
„Samo na jednom imanju pronašli smo 17 sorti jabuka, što je veoma upečatljivo. Takođe je zanimljivo što se svaka od tih sorti u ishrani koristi na drugačiji način. Ono što smo primetili je da povrće znatno brže nestaje. Tu je mnogo veći problem. Kada želimo da nađemo staru sortu povrća jako je teško, jer su za raliku od voća to uglavnom jednogodišnje biljke. U toku našeg istraživačkog rada mislili smo da je krompir „mesečar“ nestao, kaže Petrović.
To je stara sorta koja je izuzetnog ukusa, otporna na štetočine. Ovi negovatelji autohtonih sorti uporno su je tražili i sasvim slučajno su čuli prezentaciju profesora Zorana Broćića na Poljoprivrednom fakultet koji je pronašao ovu sortu krompira. Oni navode na često ima tih primera gde se sasvim slučajno otkrije neka stara sorta za koju misle da je nestala.
„Inače dosta ljudi misli da su nestale stare sorte jabuka „kolačare“, „petrovače“ , „jagodnjače“ ili kruška „lubeničarka“ ali mi ih nalazimo. One nisu nestale već in niko ne umnožava pa ljudi misle da ih nema jer nema mladih sadnica. Teško je nabaviti mlade sadnice ali stabala ima“, navodi Ivana Petrović i poziva sve koji znaju da u valjevskom kraju ima staro stablo voća ili semena povrća da im se javi da bi mogli da ih umnože i na taj način sačuvaju za buduće generacije.
Komentari