Kada se zakorači u poljoprivredni svet Italije, vidi se da je i najmanji obradivi deo zemljišta iskorišćen u svrhu proizvodnje hrane! Gde god se pogleda – stočarske farme, vinogradi i voćnjaci su čak i na mestima za koja ne bi ni pomislili da je to moguće – od planinskih predela, parcela sa izuzetno velikim nagibom, do kružnih tokova na saobraćajnicama i prostora između železničkih pruga. Čini se da je upravo takav način rada, uz organizaciju, siguran plasman i stabilnost cena proizvoda – recept za postizanje visokih prinosa i kvalitetnih proizvoda, iako se proizvodnja odvija na relativno malim parcelama, u proseku oko dva hektara po gazdinstvu.

Južni Tirol – rekorder u proizvodnji jabuke

Jedan od primera je Južni Tirol, pokrajina na severu Italije, gde se prosečna površina kreće oko dva hektara po gazdinstvu, a sa 18.400 hektara obradivih površina ovo je najveći region za uzgoj jabuka u Evropi i jedan od najvažnijih u svetu.

U ovom kraju, podno Alpa, grupa od četrdesetak valjevskih poljoprivrednika tokom studijskog putovanja, u organizaciji grada Valjeva i preduzeća “Agrorazvoj – valjevske doline”, imala je prilike da u Bolcanu, drugom po veličini i značaju gradu u pokrajini, poseti međunarodni sajam posvećen isključivo svetu jabuka – Interpoma 2024.

Proizvode, inovativna rešenja, tehnologiju, projekte, mehanizaciju na ovogodišnjoj sajamskoj manifestaciji predstavilo je 490 izlagača iz 21 jedne zemlje. Glavne teme o kojima se govorilo su digitalizacija u procesu proizvodnje, te propisi i nove tehnologije u oplemenjjivanju.

”Ovo je lepo da se vidi, ali iako mislim da imamo iste uslove za gajenje, jabuka ipak zahteva uslove za visoko intenzivnu proizvodnju. Za hektar ulaganja, ukoliko bi se postavljale protivgradne mreže, sistem za navodnjavanje, najmanje je potrebno uložiti 50.000 evra.

Samo jedna sadnica košta četiri evra, i ako ide 4.000 do 5.000 sadnica to je već 20.000 evra u sadniom matereijalu. Osim toga potrebno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta, pođubriti parcelu, posaditi, kolje, mreža… Oni to rade na neke manje površine.

Ali, možda se sad pojavio problem i u plasmanu , jer smo mi uglavnom izvozili na rusko tržište. Problem je i što je naše selo sve starije, sve je manje mladih koji ostaju na selu, a oni koji ostanu gledaju da što manje ulože”, kaže Vladimir Vuković iz Miličinice.

Prema podacima Svetskog udruženja proizvođača jabuka i krušaka, o uzgoju jabuka u Evropskoj uniji pokazuju da je ovogodine došlo do pada proizvodnje ovog voća i smanjenja dostupnosti jabuka na pijacama svežeg voća i prerađenog voća.

Navedeno je, da se u odnosu na 2023. godinu, ukupan pad uglavnom vidi kod dve glavne sorte – ”Zlatnog delišesa” i ”Gale”, koje su smanjile prinos za 10 odnosno 11 odsto. Međutim, prinos ”Crvenog delišesa” je povećan za 20 odsto, dok su nove sorte zadržale rekord u proizvodnji.

Ocena struke je da je uzrok ovog pada prinosa nepovoljno vreme koje je karakterisalo proteklu sezonu, posebno prolećni mraz koji je zahvatio veći deo Evrope. Prinos jabuke u Italiji je dostigao 2.248.000 tona, podaci za Južni Tirol u skladu sa prošlogodišnjim, dok je Trentino doživeo pad.

Niži prinosi jabuke u evropskim zemljama

Organski prinos jabuke je u skladu sa berbom iz 2023. godine i iznosi sedam odsto od ukupnog roda. Francuski voćari ove sezone ubrali su 1.426.000 tona, što je pad od tri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pored pada prinosa u Poljskoj, tamošnji proizvođači ukazuju na ”značajan pritisak cena i direktan uticaj koji ona ima na potrošnju, uprkos činjenici da jabuke imaju visoku stopu prodora na tržište”.

”Godišnje zalihe jabuka od novembra 2024. su niže u mnogim zemljama – što ukazuje na niže prinose – osim u Italiji, Španiji, Švajcarskoj, čiji su nivoi zaliha porasli u poređenju sa prethodnom godinom. U pogledu izvoza, evropske zemlje imaju dobre rezultate, posebno izvoz u Južnu Ameriku, uključujući Brazil. Međutim, i dalje postoje logistički problemi zbog složenih geopolitičkih situacija”, navode iz asocijacije proizvođača krušaka i jabuka.

‘’Prija pogledati, naučiti nešto novo, videti gde koliko mi propuštamao i u kakvim uslovima radimo. Mnogo zemljišta pustamo da zarasta u korov’’, prenosi nam svoje utiske Dušan Savić iz Sedlara, nakon obilaska italijanskih kolega.

Farma koza i obnavljanje veze sa prirodom

Nedaleko od Verone valjevski poljoprivrednici posetili su fabriku za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije, a nakon toga u planinskom kraju na oko 1.600 metara nadmorske visine farmu koza. Farmu ”Malga Faggioli” su 2002. godine osnovali Anđelo Sartori i Ivano Markoni, sa željom da očuvaju autentične ukuse svog kraja i obnove vezu sa prirodom.

Prirodni i klimatski uslovi omogučili su im da se opredele za organski uzgoj koza od čijeg mleka spravljaju visokokvalitetne mlečne proizvode. Dodatni segment je i agroturizam, odnosno gastronomska ponuda jela pripremljenih od proizvoda sa farme.

”Trenutno je na farmi 340 koza koje u proseku daju 600 do 700 litara dnevno, mada je muža tokom perioda zasušivanja na svaka tri dana. Proizvodimo dva tipa sireva – švajcarski i španski, od mladih do starih sireva koji odležavaju godinu dana.

Naš cilj je uvek bio isti – da prirodu stavimo u prvi plan, a njenu čistoću i autentičnost prenesemo u naše proizvode. Posebno smo ponosni na to što svi naši gosti, bez obzira odakle dolaze, mogu osetiti duh ovog mesta i uživati u ukusu naše tradicije”, kaže Anđelo Sartori.

Selekcija kao osnovna mera u slovenačkom mlekarstvu

Jedna od stanica studijskog putovanja bila je i Slovenija. U Cerklje na Gorenjskem, rodnom mestu kompozitora i dirigenta Davorina Jenka, čije su kompozicije bile zvanične himne u šest država, jedne vojske i pride nezvanične himne u četiri slučaja, danas su savremene stočarske farme.

Na porodičnoj farmi porodice Simone i Štefana Hudobivnika je 110 muznih krava holštajn rase. Ovo je jedna savremena farma za proizvodnju mleka i mlečnih prizvoda.

”Selekcija nam je jedna od osnovnih mera kako bi povećali mlečnost grla i kvalitet mleka. Međutim, moram da kažem da smo izuzetno zadovoljni sa prosekom od 9.500 litara po grlu na godišnjem nivou. Od jednog dela mleka proizvodim sir, jogurt i maslac koje prodajemo direknto na farmi, ali i u specijalizovanim prodavnicama. Litar mleka u otkupu je 49 evro centi plus porez”, priča Simona Hudobivnik.

U obroku krava je zastupljena kukuruzna i travna silaža, ječam, pšenica, kukuruz, soja. Muža je robotizovana, a jedna od novina su ogrlice sa senzorima koje beleže podatke o kretanju, unosu hrane, opštem zdravlju životinja i detektuju idealan trenutak za osemenjavanje krava.