Već godinama učešće agrara u bruto domaćem proizvodu gotovo da se ne menja. Zavisno od sezone kreće se između 9 i 11 odsto bdp-a, ako se posmatra primarna poljoprivreda, a ukoliko se u to uključi i prehrambena industrija, učešće se uvećava za još 5 do 6 odsto.
Možda vas zanima
Agroekonomista Milan Prostran kaže da je glavni uzrok slabog rasta u odnosu na potencijal to što je domaća poljoprivreda nekonkurentna, posebno u odnosu na evropske farmere sa kojima se na tržištu najčešće i sreće, s obzirom na to da se gotovo 60 odsto realizuje na tržištu zemalja EU.
„Više je razloga za nekonkurentnost domaćeg agrara. Prvi je sigurno usitnjenost poseda s obzirom na to da 77,7 procenata čine mala gazdinstva sa površinama od 0,5 do pet hektara. Takva struktura ne može da se nosi sa evropskim farmerima koji u proseku obrađuju 23 hektara. Zato bi u prvi plan trebalo staviti razvoj kooperative i zadruga. Činjenica je da kod nas postoji desetak velikih sistema, a jedan od apsurda je da najvećim posedom raspolaže crkva, ima 53.000 hektara. Iza nje su firme „Matijević“ sa 35.000, AL Dahra koja je nakon kupovine PKB integrisala i neke manje posede i sada joj pripada 27.000 hektara, zatim Delta Agrar, MK Komerc… Ipak, tih nekoliko velikih poseda nisu tipični ni za naš ni za evropski agrar“, rekao je Prostran za jedan dnevni list.
Skromnim rezultatima doprinosi i zastarela mehanizacija
Po rečima Milana Prostrana skromnim rezultatima koji se kontinuirano ostvaruju u dužem vremenskom periodu doprinosi i zastarela mehanizacija kojom raspalažu srpski farmeri. Pored toga problem je što imamo malo kvalitetnog đubriva a ni stajnjaka nema dovoljno jer stočarska proizvodnja koja ga obezbeđuje, iz godine u godinu opada. Po popisu iz 2011. godine imali smo 908.000 goveda a sada u stajama za oko 30.000 grla manje.
„Smanjuje se i broj svinja,ovaca jedino uzgoj koza beleži rast. Uz to, nemamo više veštačkog đubriva, a od široke lepeze koju je nekada proizvodilo desetak fabrika, malo koja uopše radi. Do 90-ih godina srpski ratari bacali su oko 1,5 miliona tona đubriva i to oko 900 tona osnovnog,najkvalitetnijeg i oko 500 do 600 tona azotnog,a sada je potrošnja u svim kategorijama prepolovljena“, ističe Prostran.
Evropske zemlje štite svoje farmere
Iz sektora poljoprivrede godišnje se izveze roba vredna 3,3 milijarde dolara. Ono što nije bilo,a rezultat je liberalizacije tržišta,sporazuma potpisanih sa Briselom ili CEFTA zakon,jeste povećanje izvoza koji se prethodnih godina kretao oko 1,3 milijarde dolara a 2018. dostigao je 2,3 milijarde. Iako smo još u suficitu,posebno bi stratege trebalo da brine struktura roba koje nabavljamo.
Prvi put ove godine, uz standardni uvoz kafe i južnog voća, najveća stavka je kupovina svinjskog mesa. Iako analitičari tvrde da moramo da se prilagodimo tržištu, činjenica je da ne možemo u neoliberalnom konceptu da budemo konkurentni sa evropskim farmerima, koji dobijaju znatno veće subvencije a njihove države ih raznim barijerama štite od prodora stranih proizvođača“, tvrdi agroanalitičar Prostran.
Komentari