Naredne godina država će iz sopstvenih prihoda za agrarni budžet izdvojiti najviše 46, dok je samo za podršku još uvek opstajućim nekadašnjim društvenim preduzećima namenila čak 101 milijardu dinara.
Usvojen agrarni budžet za 2019. godinu
Poneti pričama sa političke scene kako je agrar šansa Srbije, seljaci su mnogo očekivali od budžetske podrške naredne godine. No, kada je u Skupštini Srbije, nakon kraće i potpuno isprazne poslaničke rasprave, usvojen državni i u okviru njega agrani (pod)budžet ponovo su ostali razočarani. Dok državna kasa nikada nije bila bogatija, 1.269 milijardi dinara, na poljoprivedu će se izdvojiti tek 51 milijarda i 700 miliona, od čega 6 milijardi pristiže iz Evropske unije kroz IPARD program.
Možda vas zanima
Tako će se od para ovdašnjih poreskih obveznika za agrar izdvojiti najviše 46 milijardi. Međutim, neće sve agrobudžetske pare završiti kod seljaka. Kroz Upravu za plaćanje proći će tek 37,2 miljarde, ostalo će otići na opšte potrebe u poljoprivedi, 3 milijarde za zaštitu zdravlja životinja, 750 miliona na podršku šumarstvu, na niz drugih sitnijih izdvajanja. Daleko od toga da je mala svota koja će se izdvojiti za plate u dosta širokom činovničkom aparatu specifikovanom na agrar, od službenika u ministarstvu do veterinara i zaposlenih u stručnim poljoprivednim službama.
Kada je u Skupštini Srbije, nakon kraće i potpuno isprazne poslaničke rasprave, usvojen državni i u okviru njega agrani (pod)budžet ponovo su ostali razočarani.
Pa i tih 37,2 milijarde neće sve na proleće biti utrošene za kupovinu semena, zaštitnih sredstava ili đubriva; blizu 7 miljardi su nasleđeni dugovi države za neisplaćene obaveze u dve prethodne sezone. Zapravo, seljaci će iz budžeta za novu setvu dobiti tek 30,2 milijarde, od kojih su 6 iz briselskog budžeta. Proizilazi da će ovdašnji poreski obveznici seljake u nastupajućoj poljoprivednoj godini podržati sa tek 24 milijarde dinara. Koliko će iz Brisela odista stići para zavisi i od uspešnosti u ovladavanju strogom i obimnom procedurom kojom se uslovljava podrška.
Dakle, seljacima ide tek 2,1 odsto državnog budžeta, podsetimo zakonska obaveza je da agrarni (pod)budžet iznosi najmanje 5 odsto ukupne državne kase. Ovu obavezu država je ispunjavala samo tokom mandata ministarke Ivane Dulić i njene ekipe. Pre i kasnije izdvajalo se manje, što je još gore vidljiv je trend srpskih vlada da sredstva u ove namene i dodatno ograničava.
Sa druge strane, nekadašnja metodologija je pokazivala da agrokompleks puni najmanje 21, u rodnim godinama i 23, odsto državnog budžeta, dok nova metodologija pokazuje da najmanje 17, u rodnijim godinama 19 odsto državnih prihoda potiče od poljoprivede. Seljacima se za unapređene proizvodnje i sticanje konkurentnosti vraća, na žalost, tek nešto više od dva odsto. Ne čudi onda što već bezmalo deceniju visina dodate vrednosti ostvarena kroz poljoprivedu ne premašuje 3,8 milijardi evra. Izostaje razvoj jedine privredne grane koja Srbiji u inorazmeni kontinuirano ostvaruje suficit; očito, skromnom podrškom agraru država seče granu na kojoj sedi.
Podrška za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo – najavljene veće subvencije
Ono malo para što se našlo u agrarnom budžetu usmereno je saglasno orijentaciji resornog ministarstva da podržava profitnije segmente poljoprivede, prvenstveno kroz razvojne programe. U fokusu pažnje su stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo, dok se prednost daje programima koji uključuju manje prerađivačke pogone. Podrška agraru se realizuje i kao podrška selu. Otuda je i podsticaj ruralnom razvoju stavka koja je u odnosu na prethodnu sezonu najviše uvećana, sa 5 na 8 milijardi dinara. Vidljiva je snažnija podrška stočarstvu, pa će se svako novoumatičeno grlo ubuduće podsticati ne sa 10 već sa 15 hiljada dinara.
Izostaje razvoj jedine privredne grane koja Srbiji u inorazmeni kontinuirano ostvaruje suficit; očito, skromnom podrškom agraru država seče granu na kojoj sedi.
Država je u koncipiranju agrarne politike ispoljila doslednost i skroman iznos agrarnog budžeta nije jedino čime je pokazala odbojnost prema poljoprivedi. Umanjenje cene dizel goriva utrošenog na poljske radove za iznos državne akcize, uobičajena i davnašnja podrška seljaku širom Evrope, nije ni razmatrano tokom pripreme najvažnijeg zakona.
Paor će i dalje državi plaćati 87,3 dinara akcize za svaki litar kupljenog goriva. Kako u Srbiji ima oko 3,8 miliona hektara,a za obradu jednog neophodno je u proseku potrošiti oko 40 litara, ispada da putem naplate akcize država od poljopriuvednika dodatno pribavlja 110 miliona evra. Time se jednim potezom vrati u budžet više od polovine onoga što se kroz agrarni budžet direktno usmeri seljacima.
Komentari