Pirinač je poslednjih godina postao sve popularnija namirnica u našoj zemlji. Odličan je prilog uz skoro sve vrste mesa, a od njega možemo praviti i sutlijaš. Uprkos tome, naučnici već godinama vode polemiku oko ove žitarice iz Afrike i Azije. Neki tvrde da je ona osnovna hrana, dok je drugi proglašavaju prevarom, jer je puna ugljenih hidrata i doprinosi gojenju. Međutim, šta je prava istina?
Možda vas zanima
Beli pirinač
Naime, sve se svodi na to koji tip pirinča jedete, objašnjavaju nutricionisti. Beli pirinač se smatra „nutritivno lošim“, jer se dobija ljuštenjem opiljaka zrna, zbog čega je njegova hranjiva vrednost manja. U procesu mlevenja uklanjaju se mekinje i klice, što mu oduzima vitamin B, gvožđe i vlakna. Iako se naknadno obogaćuje gvožđem i B vitaminom, vlakna u pirinču se nažalost ne mogu vratiti.
Smeđi pirinač
Smeđi pirinač isti je kao beli, ali se za njega smatra da je celozrnasta žitarica, jer je uklonjena samo spoljašnja nejestiva opna. Zato je i izbor vlakana, vitamina E i antioksidansa bolji. Tako se u jednoj šoljici kuvanog smeđeg prinča nalazi oko 3,5 grama vlakna, a ista količina belog pirinča sadrži manje od 1 gram.
Osim toga, studije pokazuju da je deo zrna pirinča poznat po tome što može pružiti zaštitu od visokog krvnog pritiska i ateroskleroze, a on se nalazi samo u smeđem. Takođe, dokazano je kako menjanjem belog za smeđi pirinač ljudi smanjuju svoj rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2.
Divlji pirinač
A šta je s divljim pirinčem? To je žitarica koja raste na vodi pa zato ima nešto više proteina od smeđeg pirinča. Studije pokazuju kako on ima najbolji efekat na snižavanje nivoa holesterola. Iako su smeđi i divlji pirinač svakako bolji izbor od belog, nutricionisti upozoravaju kako je bolje ne kupovati njihove mešavine, jer najčešće sadrže visok nivo soli.
Pirinač dugog, srednje dugog ili kratkog zrna?
Prema dimenzijama, ova žitarica se obično deli u tri velike celine, ali veličina zrna nema uticaja na nutritivnu vrednost:
Pirinač dugog zrna je 3-5 puta uži nego što je širi. Zbog amiloze u zrnu, pri kuvanju se ne slepljuje i stvara rastresitu strukturu, pa je pogodan za salate i pržena jela s pirinčem.
Pirinač srednje dugog zrna otprilike je dvostruko duži nego što je širi i sadrži podjednake količine amiloze i amilopektina. Nakon kuvanja, zrna su ipak sklonija slepljivanju.
Pirinač kratkog zrna ima više amilopektina, pa su zrna zdepasta, okruglasta i lepljiva. Takav pirinač pogodan je za rižoto, suši i neke deserte na bazi riže.
Izvor: Express.hr
Komentari