Sezonski radovi u voćnjacima i povrtnjacima iziskuju veliki broj radne snage, a svake godine vlasnici gazdinstava susreću se sa istim problemom, nedovoljnim brojem radnika koji su voljni za obavljanje berbe, žetve i drugih radova na parcelama. Koji je razlog za to i koji su trenutni uslovi rada za sezonske radnike istraživali smo u ovom tekstu kroz razgovor sa Duškom Vukovićem, potpredsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Foto: PixabayI dalje postoji samo usmeni dogovor između poslodavca i zaposlenog
Prema rečima našeg sagovornika, Savez samostalnih sindikata Srbije je na sadašnje uslove rada po Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, među koje spada i sektor poljoprivrede i sektor šumarstva i ribarstva, imao dosta kritika u 2018. godini kada je taj zakon usvojen. Osnovna primedba na ovaj zakon je ta da se ovog trenutka sezonski radnici angažuju bez pisanog ugovora o radnom angažovanju. Kako kaže, oni smatraju da je to veliki problem.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Imajući u vidu da vi nemate pisani ugovor koji bi pokazao dve volje, to jest da su se susreli sa jedne strane poslodavac, a sa druge strane sezonski radnik, teško je da pred inspekcijom rada, a kasnije i u sudskim postupcima sezonski radnik dokaže da mu poslodavac nije ispunio sve one obaveze koje su mu usmeno obećane. Faktički vi sad imate situaciju da se sezonski radnici usmeno pozivaju i na taj način im poslodavac saopštava koji su uslovi rada i koliko je trajanje radnog vremena“, istakao je sagovornik našeg portala.
Sat prekovremenog rada treba da bude 26 posto viši
Kako kaže, na ovaj način postoji mnogo mogućnosti za manipulaciju, uzimajući u obzir da se u jednom članu kaže da sezonski radnik ne sme da radi u toku jednog dana duže od 12 časova, a u drugom da ukoliko se radi 8 sati ili duže radnik ima pravo na pauzu u iznosu od 30 minuta.
Prema Savezu samostalnih sindikata Srbije to je suprotno važećim odredbama Zakona o radu, jer radnici za radno vreme od 8 sati imaju pauzu od 30 minuta, a ako se radi duže od toga treba da postoji dodatna pauza. Ukoliko se radi 12 sati ukupna pauza sigurno treba da bude najmanje 45 minuta do sat vremena, tvrdi on.
„Zakon o radu takođe kaže da ne može da se radi nedeljno duže od 8 sati prekovremeno. Pored toga svaki sat prekovremenog rada bi trebao da bude viši za 26 posto od 189 dinara, to jest od trenutne minimalne cene rada. Još jedna veoma bitna stvar je ta da sadašnji zakon o sezonskim radnicima kaže da kada poslodavac prijavljuje Poreskoj službi radno angažovano lice, na njega plaća trideseti deo po danu od najniže poreske osnovice“, istakao je Vuković.
Ako se radniku ispolji sunčanica kod kuće, nema pravo na plaćeno bolovanje
Ovo se odnosi na porez na prihode i na doprinose za penziono, a za zdravstveno samo u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti. Naš sagovornik ovo objašnjava jednostavnim primerom: ako sezonski radnik večeras dobije temperaturu jer je 12 časova radio na suncu i dobio sunčanicu, to ne spada u povredu na radu jer se to dogodilo kada je došao kod kuće.
On tada nema pravo na plaćeno bolovanje i plaćenog lekara. Dakle, kako tvrdi, plaćeno mu je samo ukoliko se povredi u toku radnih sati i dobije neku profesionalnu bolest koju je veoma teško utvrditi.
Foto: Pixabay„I kod onih koji sada rade na neodređeno vreme imamo samo jedan ili dva slučaja da je utvrđena profesionalna bolest, tako da to postoji samo reda radi. Druga sporna stvar je vezana za prevoz i hranu, njihovo isplaćivanje zavisi od toga kako se poslodavac i sezonski radnik dogovore, što znači da poslodavac ne mora da plaća“, navodi naš sagovornik.
Poslodavac plaća za porez samo trideseti deo od najniže osnovice
Kako kaže, po njihovim informacijama i anketama koje su sproveli, sezonski radnici ne rade osam sati, svi rade najmanje 10 sati i imajući u vidu da je većina sezonskih poslova vezana za letnji period, najčešće se radi od 7 do 17 časova, a nekada i do 19 časova.
„Problem je što poslodavci sa sezonskim radnikom dogovaraju satnicu koja je minimalna, a porez plaćaju na trideseti deo od najniže osnovice. Evo primera: ako radnik radi 15 dana po 10 sati dnevno, on bi trebao da dobije 30 plus hiljada i to bi trebalo da bude osnovica, međutim oni prave osnovicu samo na 900 dinara, to jest na trideseti deo od najniže osnovice koja ove godine iznosi nekih 28 hiljada. Tu su sezonski radnici uskraćeni jer im poslodavac uplaćuje manje u penzioni fond“, istakao je on.
Dodaje da su, prema njihovim saznanjima, sezonski radnici najčešće isplaćeni u iznosu od minimalne cene rada, ona je prošle godine iznosila 174 dinara po satu, a ove 189.
Komentari