Iako je mnogima to bilo nezamislivo, digitalna poljoprivreda je danas realnost. Vojvođanski seljak sada, najčešće sa tabletom ili mobilnim telefonom, sa lakoćom upravlja automatizovanim procesima. Ratarstvo 21. veka je sve više i više digitalna, a jedan od pionira u ovoj oblasti jeste Institut BioSense, smešten u Novom Sadu.

“Digitalna poljoprivreda je danas termin koji se odomaćio i koji se uveliko koristi. Nama je ovo interesantno iz našeg iskustva, jer smo mi sa idejom spajanja informacionih tehnologija i poljoprivrede krenuli pre 15 godina. Tada je to zaista bilo na nivou šale”, započinje priču Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSense i profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u oblasti nauke o podacima.

Iako je danas njihov rad prepoznat i na međunarodnom nivou, u početku nisu uvek nailazili na razumevanje.

“Ljudi su pričali viceve o nama i mislili da nismo baš na zemlji… jer spajamo satellite, mobilne telefone, senzore i poljoprivredu. Međutim, evo nas 15 godina kasnije, sada svi pričaju o tome kao da je potpuno normalna stvar, kao da je bila pored nas oduvek.”

Tokom decenije i po rada na modernizaciji i digitalizaciji u privredi, tim profesora Crnojevića je uspeo da razvije i patentira brojne alatke i aplikacije koje olakšavaju i poboljšavaju bavljenje poljoprivredom.

“Ono po čemu nas ljudi znaju je što se bavimo robotima u poljoprivredi. Imamo dva prototipa robotskih platformi sa različitim senzorima i uređajima. Recimo, oni uzorkuju zemljište i analiziraju. Vano nam je da široki krug korisnika vidi konkretnu korist od nas, jer smo mi nacionalni institut, javna ustanova”, ističe profesor Crnojević.

Verovatno najpoznatija alatka jeste platforma digitalne poljoprivrede Srbije – Agrosens – sa više od 15.000 korisnika u sistemu, u kojem je evidentirano više od četvrtine poljoprivrednog zemljišta.

Ideja platforme jeste da običnim korisnicima u poljoprivredi, koji imaju samo mobilni telefon i nikakva znanja o digitalnim tehnologijama, omogući potpuno besplatno najsavremenije digitalne servise. Dakle, sve ono što donosi poljoprivreda budućnosti danas je već dostupno ljudima u Srbiji i za njih je budućnost već počela.

“Zahvaljujući dobroj ideji i činjenici da smo bili na pravom mestu u pravo vreme, uspeli smo uz pomoć Evropske unije i fondova iz programa Horizon da formiramo jednu ovakvu instituciju koja je postala, kako je sama Evropska komisija rekla, naučni svetionik na Balkanu”, zaključuje profesor Crnojević.