Karving, veština dekorativnog rezbarenja voća i povrća, privlači mnogo pažnje kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Ova metoda ukrašavanja hrane ima dugu istoriju, a nastala je u Tajlandu gde se i danas veoma neguje i izučava u specijalizovanim školama i fakultetima. U Srbiji je karving i dalje u razvoju, ali se sve češće na svečanim trpezama može videti široka paleta voća i povrća izrezbarenih u najrazličitije oblike.
Možda vas zanima
Darko Berković, Novosađanin koji ponosno nosi zvanje master šef karvinga je dekorativnim rezbarenjem voća i povrća počeo da se bavi pre skoro deset godina. Ova veština ga je zainteresovala jer voli kada je hrana kreativno dekorisana i poslužena, a prvi oblik koji je izrezbario bila je ruža u cvekli.
„Monotone ruže od paradajza sam polako počeo da zamenjujem sa malim rezbarenim povrćem kao što su rotkvica, krastavac i praziluk. Nakon toga sam prešao na veće voće i povrće kao što su dinja, lubenica i bundeva, a moji švedski stolovi odnosno hladni bifei su izgledali u potpunosti drugačije nego do tada, uvek sam mogao da vidim osmeh na licima gostiju kada ugledaju neku izrezbarenu skulpturu. U kuvarstvu sam već bio dovoljno iskusan i vodio sam kuhinje u mnogim novosadskim restoranima i hotelima, ali mi je upravo karving nedostajao da zaokružim celu priču“, objašnjava Berković.
Za ovu veštinu je pored mašte, upornosti i smirenosti potreban i odgovarajući alat.
„Za karving voća i povrća se koristi mali, specijalni nož koji je naoštren sa obe strane sečiva i fleksibilan je, te se tako, na primer u lubenici, može okretati i sa lakoćom menjati smer, dubinu i ugao. Lubenica je od svih plodova najpogodnija za karving prvenstveno zbog prelepih boja, a i nije tvrda kao na primer bundeva. Najčešće radim cvetne aranžmane u istoj“, rekao je ovaj master šef karvinga, i dodao da mu za rezbarenje jedne ruže sa listovima treba nepunih deset minuta.
Kao važan korak u razvoju svoje karijere, ističe momenat kada je pozvan da učestvuje na drugom Evropskom šampionatu u karvingu. Naime, u tom periodu je radio u jednom restoranu u Moskvi koji je služio mediteransku kuhinju i ukrašavao je jela karving metodom. Jednog dana mu je stigla elektronska pošta koja je sadržala poziv za učešće na ovom značajnom događaju za sve karving majstore. Danas Berković radi kao šef kuhinje na kruzeru, a u slobodno vreme prenosi tajne karvinga svim zainteresovanima za ovu veštinu.
„Dok sam na odmoru ne gubim vreme već volonterski obilazim srednje škole i prezentujem ovu divnu veštinu. Do sada sam bio u srednjim školama u Kikindi i Irigu, a očekuju me i prezentacije u školama u Ljigu, Kuli i Novom Sadu. Do sada sam veliki broj zainteresovanih naučio ovoj veštini, a nadam se da će taj broj još rasti u budućnosti“ , navodi Berković.
Trenutno u Srbiji, prema njegovim rečima, ima oko 50 karving majstora, a mnogi od njih daju časove odnosno drže kurseve na kojima polaznike podučavaju tajnama ove tehnike, jer u našoj zemlji ne postoji škola karvinga. Takođe, Berković najavljuje da je u pripremi i brošura koja će svim zainteresovanima nuditi objašnjenja kako se obavlja karving.
„Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani“ reči su čuvenog irskog dramskog pisca Džordža Bernarda Šoa, a zahvaljujući karving tehnici obedovanje je podignuto na viši nivo, jer hrana više nije samo užitak za čulo ukusa, već postaje i praznik za oči. Ova veština dokazuje da jelo na našim trpezama može postati pravo umetično delo, i nudi pregršt ideja za ukrašavanje stolova u raznim svečanim prilikama.
Komentari