Pored plodnih ravnica, salaša, zvuka tambure i velelepnih dvoraca, velikom broju ljudi je asocijacija na pomen Vojvodine svakako i multikulturalnost. Naime, u ovoj severnoj pokrajini živi preko 25 nacija koje su uticale na arhitekturu, običaje, muziku, tradicionalne igre, ali i gastronomsku ponudu Vojvodine.
Možda vas zanima
Prema rečima dr Bojane Kalenjuk, docenta na Katedri za gastronomiju Prirodno – matematičkog fakulteta u Novom Sadu, najveći uticaj na formiranje vojvođanske kuhinje su istorijski gledano imale Austro – Ugarska i Otomansko carstvo.
„Ako govorimo o današnjem stanju i uzevši u obzir 26 nacija koje naseljavaju Vojvodinu, najveći uticaj imaju mađarska, slovačka, rusinska i rumunska kuhinja. Restorani koji nude isključivo ponudu specijaliteta ovih nacija nisu beleženi u velikom broju, izuzev mađarskih restorana, ali su zato njihovi specijaliteti prožeti kroz ponudu svih autentičnih ugostiteljskih objekata“ , tvrdi Kalenjuk.
„Vojvođanski gastronomski spektakl“ na Salašu 137
Ona objašnjava da se domaćim jelima smatraju ona koja su nastala u pojedinim domaćinstvima ili predstavljaju specijalitete određenog restorana, pa čak i osobe, šefa kuhinje ili kuvara.
„Ta jela su kao takva prepoznatljiva u svom selu, gradu ili regionu, a napravljena su isključivo od lokalnih namirnica. Njihovi nazivi se često vezuju za poznata jela ali zbog autentičnih segmenata u pripremi imaju prefiks koji ih vezuje za samog kreatora ili lokalitet. Na listi autentičnih vojvođanskih specijaliteta mogu se naći: somborski sir, lemeški kulen, sremska kobasica, mokrinski sir, slovačka klobasa, kao i vojvođanske verzije mađarskih gulaša, paprikaša, perkelta, jela od testa, povrća i voća“ , rekla je Bojana Kalenjuk.
Prema njenim rečima, namirnice koje dominiraju u pripremi vojvođanskih specijaliteta su: meso, naročito svinjetina i živisko meso od kojeg je najzastupljenija piletina, potom povrće, gde se na prvom mestu nalaze krompir, kupus i korenasto povrće. Dunav i ostale reke i jezera su dali svoj doprinos jelima od ribe, dok su vojvođanska žita dala svoj doprinos širokom spektaru specijaliteta od testa, hlebovima, pecivima i poslasticama. Takođe, primetno je da se polako vraćaju specijaliteti od skoro zaboravljenih sorti, poput sve popularnije mangulice.
Gastronomska ponuda jednog područja umnogome doprinosi razvoju turizma, i može biti presudan faktor da se turisti odluče upravo za posetu tom lokalitetu. Prema rečima dr Bojane Kalenjuk, koja je doktorirala na temu „Vojvodina kao destinacija gastronomskog turizma“ autentična ponuda hrane predstavlja značajnu komponentu lokalnog poljoprivrednog i ekonomskog razvoja regiona kroz sam turizam.
„Istraživanja su pokazala da turisti tragaju za autentičnim gastronomskim iskustvima, jer na taj način najbolje upoznaju kulturu određenog naroda i proširuju svoje kulturno znanje. Gastronomski turisti su osim za autentične restorane, zainteresovani i za škole kuvanja, muzeje hrane, razne manifestacije i sve aktere u proizvodnji jedinstvenih poljoprivrednih, prehrambenih ili gastronomskih proizvoda“, objašnjava ona.
Festival kuglofa u Sremskim Karlovcima, futoška Kupusijada, tradicionalna Kobasicijada u Turiji, Sremska kulenijada u Erdeviku i Štrudlijada koja se održava u Novom Miloševu samo su neke od gastronomskih manifestacija koje privlače brojne turiste tokom cele godine. Prema rečima naše sagovornice, ovi događaji koji kroz različite načine promovišu vojvođansku kuhinju predstavljaju najbolji način za razvoj gastronomskog turizma.
„Gastronomske manifestacije imaju krucijalan značaj u razvoju turizma. One prvenstveno aktiviraju lokalno stanovništvo i na različite načine, u zavisnosti od tematike, privlače veliki broj domaćih i stranih turista, učesnika ili posetilaca. One predstavljaju oblik rekreativne i turističke atrakcije, koje ne promovišu samo sebe nego i ostale resurse u turizmu, na primer ugostiteljske objekte za smeštaj. A ono što je najbitnije je to što se kroz ove manifestacije postiže regionalno brendiranje i prepoznatljivost lokalnih, domaćih poljoprivrednih, prehrambenih ili gastronomskih proizvoda“ , kazala je Bojana Kalenjuk.
Pored uživanja u ukusima i mirisima vojvođanskih specijaliteta, posetioci ovakvih događaja imaju priliku da prate i bogat kulturno – zabavni program. Takođe, pored gastronomskih manifestacija, ne treba zanemariti ni Novosadski festival zanatskog piva, tradicionalnu Koviljsku rakijadu i Prolećni festival vina u Sremskim Karlovcima na kojima izlagači predstavljaju posetiocima svoje proizvode.
Komentari