Da proizvodnja zimnice može da bude veoma isplativa pokazuje primer porodice Dimitrijević iz Jovca nadomak Ćuprije, koja više od jedne decenije prerađuje povrće koje uzgaja na sopstvenom gazdinstvu. Svake godine kupcima isporuče do 12.000 tegli prerađenog paradajza, šargarepe, paprike, cvekle, kupusa.
Sve je počelo od kornišona, danas proizvode 12 000 tegli godišnje
Sve je počelo još 2008. godine kada su radili otkup kornišona za druge firme širom Srbije, što je trajalo neke četiri godine, a onda su rešili da iskoriste sirovine sa sopstvenog gazdinstva i da pokušaju da sami pakuju kornišone i plasiraju na tržište, nakon čega su postepeno proširivali paletu proizvoda. Kako nam je ispričao Ivan Dimitirjević, zimnicu su prvo počeli da prave za uži krug ljudi, najpre za poznanike i prijatelje, a kako se krug kupaca postepeno širio, odlučili su da krenu korak napred i osnuju zanatsku radnju za preradu povrća i voća.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Krenuli smo sa proizvodnjom od nekih 2.000 tegli kornišona, pa smo dodavali proizvod po proizvod, od onoga što smo imali. Nakon toga smo kupovali šljivu od koje smo pravili kompot, zatim mešanu salatu od povrća, da bi se kao glavni proizvod izdvojio ajvar. Tako smo povećavali količine i od 2015. godine je ujednačena proizvodnja po količini do nekih 12.000 tegli godišnje, jer je to možda maksimum za naše domaćinstvo i kako bi se to uradilo kako treba”, kaže Ivan Dimitrijević, vlasnik porodične firme „Plodna Dolina”.
Isplativije je uzgajati povrće na manjim parcelama
Zamisao je, priča Ivan, bila da se proizvodnja i prerada utemelji na onome što već imaju, a to je kvalitetna i zdrava sirovina, od koje su napravljeni svi proizvodi, po tradicionalnim receptima. Tako su proširili asortiman, koji danas broji petnaest različitih proizvoda, od čega samo u jednoj sezoni proizvedu 3.000 tegli ajvara.
„Mislim da je najbolje raditi par kultura koje se dopunjuju. Nema tu neke velike diverzifikacije, da ima više proizvoda, zato što se radi na manjim parcelama i to je isplativije. Bolje je kad se paprika radi na 25 – 30 ari jer sve što rodi se i iskoristi. Prva klasa ide u ajvar, malo šarenija u salatu, filet dobar isto ide za ajvar, za ljutenicu druga klasa paprike. Tako se svaka paprika iskoristi i bolje je nego da se radi jedna parcela od hektar, a da je istovremeno na farmi 10 krava uz druge dodatne poslove što je u današnje vreme veoma teško da se sve stigne”, navodi naš sagovornik.
Prodaju zimnicu sindikatima, ali i onlajn
Potražnja je često i veća od proizvodnje, a pošto su se odlučili za tradicionalnu ručnu preradu, teško je kažu proizvesti neke veće dodatne količine.
„U suprotnom bi morali da kupujemo sirovinu, menjamo način rada, tako da je ovo za jedno domaćinstvo maksimalna količina prerađenih proizvoda. Na ovaj način zaokružili smo proces proizvodnje, a odlučili smo se za sindikalnu prodaju zimnice, pošto imamo dosta sindikata ovde u Pomoravlju. Od vrtića, bolnica, škola i drugih ustanova i tu je naplata redovna. Nekih 90 odsto proizvoda prodamo preko sindikata u Jagodini, Paraćinu, Ćupriji i par ustanova u Beogradu, a od prošle godine smo počeli i internet prodaju, najviše u Beogradu i Novom Sadu, ali i u inostranstvu. Iskustva su različita ali su kupci generalno zadovoljni što je i najbitnije, proizvodi su dobri, sirovina je odlična”, ističe Dimitirjević.
Po njegovim rečima ove jeseni na tržištu je generalno manji rod povrća. Za paprikom će napominje biti velika potražnja i biće je do kraja septembra, a i cena je u odnosu na prošlu godinu veća, trenutno se u proseku kreće oko 120 dinara za kilogram.
Komentari