Savremeni zadružni sektor u Srbiji nedovoljno je razvijen i opterećen nasleđenim problemima, kao što su nerešeni imovinski odnosi. Naime, zadružna svojina postaje društvena svojina i kao takva “svačija i ničija” u praksi, što se odnosi i na poljoprivredno zemljište. Zapravo ovaj period je poznat kao period devastacije zadružnog sistema u Srbiji i kreiranja imovinskih problema u zadrugama, koji ni do danas nisu rešeni. Period tranzicije i privatizacije tokom 1990-tih i početkom 21. veka praćen je neuspešnim nastojenjima da se kreira odgovarajuća zakonska regulativa u cilju revitalizacije zadružnog sektora.
Prvi zakon o zadrugama u periodu tranzicije usvojen je 1996. godine, zahvaljujući profesoru dr Videnu Ranđeloviću koji je doprineo procesu vraćanja zadružne imovine i formiranju velikog broja zadruga. Dugo očekivani novi Zakon o zadrugama usvojen je krajem 2015.godine, a stupio je na snagu početkom 2016. godine.
Potrebno je istaći da su prve konkretne mere podrške razvoju zadrugarstva usledile tokom 2017. godine kada je Vlada Republike Srbije usvojila projekat “Petsto zadruga u petsto sela” uz novčanu podršku od oko 200 miliona dinara. S obzirom da je navedena mera dala rezultate kroz osnivanje novih zadruga, tokom 2018. godine definisan je “Program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zadruge u 2018. godini”, koja je podrazumevala novčana sredstva u iznosu od 823 miliona dinara. (Zakić, Nikolić, 2018).
Obnova zadrugarstva
Prema podacima Zadružnog saveza Srbije (jun 2020. godine), kod nas je registrovano 4.915 zadruga, od čega su 2.191 poljoprivredne. Projekat obnove zadrugarstva “500 zadruga u 500 sela” koji su 2017. godine pokrenuli ministar Milan Krkobabić, u ime Kabineta za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, i akademski odbor za selo SANU, s akademikom Draganom Škorićem na čelu (koji je godinama ukazivao na neophodnost obnove sela i zadrugarstva) predstavlja izuzetno važan državni podsticaj razvoju zadrugarstva.
možda vas zanima
Zahvaljujući ovoj akciji, u Srbiji su tokom 2019. godine osnovane 303 nove zadruge, što je znatno više nego u bilo kojoj godini u nekoliko poslednjih decenija. S druge strane, za tri godine, odnosno u periodu jun 2017.- jun 2020. godine, u Srbiji je osnovano 730 zadruga. Podaci ukazuju na činjenicu da je neophodno da se takva tendencija u budućnosti nastavi, ali je takođe neophodno da se i posle osnivanja novih zadruga obezbedi i njihova poslovna održivost koja bi se obezbedila tako što bi sve poljoprivredne i druge zadruge ulazile u međusobno horizontalno i vertikalno povezivanje, u sistemu zadrugarstva na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, kroz zadružne saveze i poslovne klastere sa zadružnim i drugim preduzećima.
Takođe, za takav razvoj zadrugarstva na nivou Srbije neophodno je obezbediti snažniju infrastrukturnu i materijalnu podršku države zadružnom obliku organizovanja, jačanje tehničko-tehnološke i informatičke opremljenosti zadruga, sa posebnim akcentom na finansijsku podršku obezbeđivanju kadrova za prevazilaženje teškoća u radu postojećih i osnivanju novih zadruga, prvenstveno sa visokostručnim obrazovanim kadrovima.
Problemi razvoja srpskog sela
U okviru Nacionalnog programa za preporod sela Srbije definisano je osam prioritetnih tačaka koje su od značaja za razvoj zadrugarstva, kao i doprinos zadruga razvoju srpskog sela u budućnosti. Naime, u budućnosti je potrebno obezbediti nastavak sprovođenja projekta “500 zadruga u 500 sela”, informisanje poljoprivrednika koji nisu udruženi u zadruge o mogućnostima i prednostima zadružnog organizovanja, podrška zemljoradničkim zadrugama u procesu plasmana poljoprivrednih proizvoda, zapošljavanje stručnjaka u zadrugama putem kreiranja posebnih programa podsticaja, veća ulaganja opština u podsticanju razvoja zadruga, povećanje ulaganja u infrastrukturu, podsticati udruživanje zadruga kao i međuzadružnu saradnju i zakonom regulisati specijalni status zadruga u sistemu poreza na dobit. (Nacionalni program za preporod sela Srbije, 2020).
U Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2020. ukazuje se na nerazvijenost i brojne probleme zadružnog sektora u nacionalnoj ekonomiji, koji su doveli do gubljenja identiteta zadružne svojine i poverenja u zadružni sistem. Činjenica da postoji veliki broj privatnih preduzeća koja posluju u domenu ugovaranja poljoprivredne proizvodnje i prodaje i otkupa poljoprivrednih proizvoda i imputa za poljoprivrednu proizvodnju, odsustvo finansijske podrške zadrugama, proces tranzicije i privatizacije, liberalizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i niz drugih faktora proizrokovali su prestanak rada mnogih zadruga i deluju destimulativno da formiranje drugih.
Veliki broj navedenih problema prisutan je i u funkcionisanju zadružnog sektora na teritoriji grada Smedereva: problemi u dokazivanju i uknjižbi zadružne svojine, nepoštovanje zadružnih vrednosti i principa, neposedovanje skladišnjih i preradnih kapaciteta i opreme, finansijski problemi, problemi u plasmanu usled neefikasnog tržišta poljoprivrednih proizvoda. (Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja grada Smedereva za period 2015-2020. godina).
Autorka teksta: Kristina Antić
Komentari