Pre nego što uzmete u razmatranje standardne biljke koje se koriste za žive ograde poput deucije, berberisa ili tuje postoji niz biljaka koje mogu poslužiti za zaštitu, u čijim ukusnim plodovima možete da uživate iz godine u godinu.
Živi zidovi imaju mnoge važne uloge u vrtu. Ne samo da označavaju granicu već filtriraju jake vetrove, pružaju predivnu pozadinu cvetnim lejama, prigušuju nametljive spoljne zvukove i nude privatnost, odnosno zaštitu od radoznalih pogleda.
Živice su takođe blagodet za divlje životinje. Vertikalno prepletene grane i lišće pružaju utočište i hranu mnogim vrstama buba i ptica. Na kraju, obično su vrtovi sa živim ogradama mnogo zdraviji od onih bez.
Drvenaste i grmolike voćne vrste kao živa ograda
Prvo o čemu treba razmisliti, to je da li želite da živi zid bude samo od jedne ili nekoliko vrsta. Žive ograde od jedne vrste imaju ujednačen izgled, ali više vrsta može da izgleda zapanjujuće – samo pomislite na sve kontraste oblika i tekstura lišća i naglašenu erupciju boja cvetova, te raznolikost jestivih plodova.
Možda vas zanima
Ukoliko posadite živu ogradu od nekoliko vrsta imaćete primamljivu berbu voća kojoj ćete unapred radovati, baš svake godine.
Zova je jedna od vrsta koja je pogodna za živu ogradu, čije cveće i bobice daju dve mogućnosti: da pravite sok ili ukusno vino. Za zovu svi kažu da je zaštitnica seoskog imanja. Zatim leska, odnosno lešnik je veoma cenjen od strane ranih oprašivača, a tu je i ukusni plod, koji je i riznica vitamina.
Ovom paru može da se doda trnjina – lekoviti dar prirode koji se koristi i za ogrev. Njena lekovitost je odavnina poznata u našem narodu i u te svrhe se koriste svi njeni delovi.
Ruže penjačice su odlične za bočne strane, a svemu tome možete da dodate kupine, i to vrstu bez bodlji kako biste neometano brali njene plodove.
Dodatne ideje za jestive žive ograde
Svojoj živoj ogradi možete dodati šljivu dženariku. Postoji krupnoplodna i dekorativna džanarika, čije plodove možete jesti sirove, a odlični su i za pripremu džema ili likera.
Takođe, možete dodati dunju. Postoje niske, žbunaste vrste, poput japanske dunje, koja ima predivan crveni cvet, a daje sitnije plodove nego nama poznata dunja. Plod se ne jede sirov zbog svog oporijeg ukusa, ali je predivan dodatak džemovima i kompotima zbog jake arome koju u njih unosi.
Sadnja jestive žive ograde
Dva su perioda za sadnju žive ograde: zimi, kada biljke miruju i u rano proleće. Mesto gde želite da posadite jestivi živi zid treba raščistiti od korova, a zatim prekopati traku zemlje, u dužinu koliko vam treba, a u širinu oko metar.
Dodajte kompost kako biste poboljšali plodnost zemljišta.
Ostavite dovoljno mesta između biljaka i posadite na odgovarajuću dubinu, za svaku vrstu prema preporukama rasadnika od koga ćete kupiti sadnice. U početku, mlade biljke mogu izgledati retko posađene, ali će vremenom popuniti te praznine. Ukoliko ih posadite pregusto, one će se međusobno boriti za svetlost i hranljive sastojke i neće tako dobro napredovati.
Ovde smo se samo dotakli nekoliko jestivih vrsta biljaka koje se mogu koristiti za živice; postoji, naravno, puno drugih mogućnosti. Ukoliko imate ideje i dodatnih predloga za jestivu živu ogradu pozivamo vas da podelite sa nama na našoj Facebook stranici Agromedia portal.
Izvor: Grow Veg
Komentari