Poljoprivredna biomasa podrazumeva biljne ostatke koji uključuju kukuruzovinu, oklasak, slamu, stabljike, ljuske i granje. Ovi otpaci sa njiva, ali i ostaci iz voćnjaka i vinograda koji nastaju nakon rezidbe našli su svoju primenu kako u proizvodnji komposta tako i kao izvor energije koji je za razliku od fosilnih goriva obnovljiv.
Možda vas zanima
Potencijal poljoprivredne biomase iskazuje se u tonima ekvivalentne nafte, a jedna tona ekvivalentne nafte iznosi blizu 42 GJ (gigadžula). Profesor Fakulteta tehničnih nauka u Novom Sadu Milan Martinov, kaže da se potencijal poljoprivredne biomase u Srbiji procenjuje na oko 1,7 miliona tona ekvivalentne nafte.
Poređenja radi, ukupni konzum primarne energije u Srbiji je oko 15 miliona tona ekvivalentne nafte.
„Prema Akcionom planu za obnovljive energije Srbije iz 2013. godine, potencijal biomase predstavlja 60 posto ukupnih potencijala obnovljivih izvora energije, odnosno oko 3,4 miliona tona ekvivalentne nafte. Od te količine koristi se oko 1,3 miliona, pri čemu dominira drvo, sa skoro jednim milionom“, rekao je Martinov.
On naglašava da prilikom procene potencijala poljoprivredne biomase treba uzeti u obzir činjenicu da odnošenje žetvenih ostataka ima uticaja na očuvanje plodnosti zemljišta, te je održivi potencijal verovatno niži za oko 30 posto od navedenog, ali da to nije precizno utvrđeno.
Prema rečima Vojislava Milijića iz Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, iskorišćenost biomase zavisi od poljoprivredne kulture.
„Žetveni ostaci pšenice se baliraju i koriste kao prostirka za stoku, za proizvodnju komposta ili za proizvodnju peleta, a mogu se i direktno sagorevati. Sojina slama se koristi za proizvodnju agro-peleta, a silažni kukuruz se može koristiti kao stočna hrana, ali i kao supstrat za biogas“ rekao je Milijić.
Da bi se iskoristila ekonomska prednost biomase, sa pogodnosnostima i mogućnostima ovog energenta treba da budu upoznati ne samo konzumenti, već i sami poljoprivrednici kojima nakon poljoprivrednih radova ostaju različiti biljni ostaci. Milijić kaže da tržište poljoprivredne biomase nije u potpunosti razvijeno.
Ono što je sigurno je da su potencijali u Vojvodini veoma visoki, toliki da se u više gradova mogu napraviti elektrane i toplane koje se baziraju na poljoprivrednoj biomasi.
„U nekim delovima Srbije postoje lokalna tržišta, a u drugim delovima sami farmeri rade baliranje za sopstvene potrebe. Postoje sredine u kojima se tržiste poljoprivredne biomase razvija kao što je na primer Bačka. Ono što je sigurno je da su potencijali u Vojvodini veoma visoki, toliki da se u više gradova mogu napraviti elektrane i toplane koje se baziraju na poljoprivrednoj biomasi. Sami građani nisu dovoljno informisani o novim tehnologijama sagorevanja biomase i efikasnom korišćenju iste. Pod tim mislim da nisu dovoljno upoznati sa korišćenjem biomase u efikasnim kotlovima na pelet, drvnu sečku i slamu. Takođe, svest o značaju kvalilteta biomase nije razvijena u dovoljnoj meri, pa se dešavaju problemi pri uvođenju novih tehnologija“, istakao je Milijić.
Ekološka prednost poljoprivredne biomase u odnosu na fosilna goriva pored obnovljivosti je i smanjenje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, kao i niža cena. Međutim, prema rečima profesora Milana Martinova ovaj obnoviljvi izvor energije ima i određene nedostatke.
„Poljoprivredna biomasa ima gotovo deset puta više pepela od drvne, pet puta više azota, značajno više hlora i nižu temperaturu omekšavanja pepela. Stoga je znatno nepovoljnija za korišćenje od drveta. Značajan problem korišenja biomase za grejanje je niska efikasnost kotlova i peći što je praćeno i visokom emisijom zagađujućih materija. Rešenja, mada ne sveobuhvatna, za ovaj problem postoje, ali su tada kotlovi i peći znatno skuplji. Solucija za to je uvođenje podsticajnih mera. Svakako treba da se naglasi da se takvi kotlovi i peći koriste u područjima sa manjom gustinom naseljenosti, te su efekti večih emisija štetnih gasova znatno manji problem“, rekao je Martinov.
Evidentno je da potencijal poljoprivredne biomase u Srbiji nije u dovoljnoj meri iskorišćen. Mogućnost upotrebe poljoprivredne biomase kao energenta kao i njena ekonomska efikasnost treba da doprinesu razvoju svesti da ona nije samo nusproizvod, već korisno gorivo i organsko đubrivo.
Međutim, iako se korišćenjem biomase kao izvora energije smanjuje efekat staklene bašte koji predstavlja jedan od vodećih ekoloških problema današnjice, ova ogranska supstanca ima i određenih nedostataka, na kojima treba da se radi. Da će upotreba poljoprivredne biomase zaživeti u Srbiji, svedoči prošlogodišnje otvaranje elektrane koja radi na bazi poljoprivredne biomase, tačnije kukuruzne silaže u banatskom selu Botoš.
Autor: novinar Tanja Prolić
Komentari