Da li je i u kojoj meri precizna poljoprivreda prisutna u našoj zemlji? Naš sagovornik profesor Marko Kostić iz Novog Sada odogovara na pitanje da li naši poljoprivrednici koriste ovaj koncept u svojoj proizvodnji ili je to za njih samo još jedna tabu tema?

Kroz komunikaciju sa ljudima koji se bave prodajom tehnologije precizne poljoprivrede, dakle sa multinacionalnim kompanijama koje imaju pregled na to šta se dešava u svetu – jasno je da Srbija, a posebno Vojvodina, ne kasni mnogo za drugim zemljama kada je reč o primeni precizne poljoprivrede.

“U Vojvodini je zastupljena parcelna struktura koja pogoduje primeni ove tehnologije. Ima više poljoprivrendika sa većim posedom pa je obrt mnogo lakši i brži, a nabavkla mnogo jednostavnija.”, kaže Marko.

Kako ističe, ljudi su otvoreni prema toj tehnologiji, ali nedostaje njeno promovisanje i edukacija.

Naime, da bi poljoprivrednik shvatio kakav efekat može da postigne, on mora prvenstveno da razume tehnologiju.

Kako precizna poljoprivreda podstiče veće prinose?

Zahvaljujući preciznoj poljoprivredi može se utvrditi kakvog je kvaliteta zemljište. I to ne samo ukupno, već i na pojedinim parcelama. Na taj način, možemo da znamo gde treba da dodajemo više đubriva ili primenimo bolju zaštitu. Primenom ove tehnologije, poljoprivredik može da se ponaša racionalnije, smanji troškove, a poveća prinose i prihode.

Međutim, postoji problem kada je reč o potpuno adekvatnoj primeni ove tehnologije na parcelama kako kod nas, tako i u svetu.

“U poslednjih 20, 30 godina došlo je do ukrupnjavanja poseda. Parcele koje su bile diferencirane po kriterijumu kvaliteta zemljišta, objedinjene su u jednu tablu i tretirane kao da je to jedna homogena celina, što zapravo nije. I to je osnovni problem.”, navodi Marko.

Povećavanjem poseda postiže se da mehanizacija bude efikasnija, troškovi manji i veći učinak. Međutim, povećava se problem heterogenosti zemljišta. Ono sada ima nejednak odziv prema merama koje se primenjuju.

Na primer, ukoliko primenjujete na jednom delu istu količinu đubriva, a na drugom manju i njihovi nivoi su drugačiji – postoji šansa da se taj proces optimizuje. Ukoliko primenjujete jednako na svim delovima, najverovatnije nećete dobiti željene prinose. To se najbolje vidi u godinama kada je dug sušni period.

Dakle, najbolje je da svoje parcele analiziramo pojedinačno i da spram toga odlučujemo šta treba raditi kako bi se potigao optimum, naravno uz uvažavanje stručnog mišljena.