Iako poljoprivreda hrani sve nas, ipak poizvodnja hrane ima značajan uticaj na životnu sredinu kroz krčenje šuma i zagađivanje vode. Još jedan doprinos zagađenju je emisija štetnih gasova koji dovode do efekta staklene bašte.
Stajsko đubrivo
Većina emisija u poljoprivrednoj proizvodnji dolazi od uzgoja stoke. Godišnje se uzgaja više od 70 milijardi životinja radi prehrane ljudi. Najveći pojedinačni izvor emisija štetnih gasova je metan iz koji potiče od kravljih gasova i stajskog đubriva. Enterička fermentacija – prirodni probavni proces koji se događa kod životinja kao što su goveda, ovce i koze – predstavlja oko 40% emisije poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 20 godina.
Zanimljivo je da stajsko đubrivo ostavljeno na pašnjaku takođe izaziva emisiju u poljoprivredi. On emituje azotni oksid, gas koji stvara efekat staklene bašte sa mnogo jačim uticajem globalnog zagrevanja po toni u odnosu na ugljen-dioksid. Ova dva procesa čine više od polovine ukupne emisije iz poljoprivredne proizvodnje. Uzgoj pirinča i sintetička đubriva, takođe, su glavni izvori koji svakodnevno doprinose više od 10% emisije poljoprivredne proizvodnje.
Možda vas zanima
Emisije iz poljoprivredne proizvodnje trenutno predstavljaju 11% globalnih emisija gasova sa efetkom staklene bašte i porasle su za 14% od 2000. godine. U 24 zemlje širom sveta poljoprivreda je glavni izvor emisije.
Sa druge strane, stajsko đubrivo se može upotrebiti upravo u svrhu zaštite životne sredine, a evo i kako. Reč je o proizvodnji bioplina iz stajskog đubriva. Tako se potencijalno opasni otpad obrađuje i pretvara u električnu i toplotnu energiju. Samim tim smanjuje se proizvodnja efekta staklene bašte i otpuštanje metana u atmosferu. Ovaj način obrade otpada, takođe, utiče na smanjenje troškova uvoza energije i naftnih derivata.
Možete potražiti i druge vrste đubriva koje utiču na plodnost zemljišta, ali i očuvanje sredine.
Takođe, poljoprivrednici mogu uzgajati biljke na poljima tokom čitave godine, držeći žive korene u zemlji da upiju više hranljivih materija pre nego što postanu zagađivači. Trebalo bi okretati useve i povećavati raznolikost useva i životinja na načine koji povećavaju plodnost tla i razbijaju cikluse štetočina. Ove prakse mogu pomoći poljoprivrednicima da smanje upotrebu hemikalija što bi zaštitilo životnu sredinu. Svakako, zdravije tlo ima tendenciju da skladišti više ugljenika, emituje manje ugljen-dioksida u atmosferu i apsorbuje više vode da pojača otpornost na poplave i suše.
Takođe, poljoprivrednici mogu uzgajati biljke na poljima tokom čitave godine, držeći žive korene u zemlji da upiju više hranljivih materija pre nego što postanu zagađivači. Trebalo bi okretati useve i povećavati raznolikost useva i životinja na načine koji povećavaju plodnost tla i razbijaju cikluse štetočina. Ove prakse mogu pomoći poljoprivrednicima da smanje upotrebu hemikalija što bi zaštitilo životnu sredinu. Svakako, zdravije tlo ima tendenciju da skladišti više ugljenika, emituje manje ugljen-dioksida u atmosferu i apsorbuje više vode da pojača otpornost na poplave i suše.
Krčenje šuma
Krčenjem šuma radi stvaranja komada obradivog zemljišta ili pašnjaka za ispašu stoke, može se narušiti prirodni balans i dovesti do posledica velikih razmera. Prvenstveno seča šuma doprinosi globalnom zagrevanju jer drveće ima vitalnu klimatsku funkciju u ciklusu kruženja vode u prirodi. Krčenje šuma, takođe, može dovesti i do erozije zemljišta.
Istraživanja Svetskog instituta za resurse su pokazala da su poljoprivreda i promena u korišćenju zemljišta zajedno stvorili gotovo četvrtinu globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte u 2010. godini.
Pesticidi
Pesticidi su osmišljeni sa dobrom namerom da se usevi zaštite od raznih štetočina. Međutim, često se koriste supstance koje su štetne i za ostatak ekosistema popoprivrednog zemljišta. Pesticidi koji se koriste u poljoprivredi mogu zagaditi ne samo zemljište, već i vodu putem kanala podzemnih voda, ali i direktnim odlaganjem hemikalija, kao i njihovog, često nerazgradivog, pakovanja u vodu.
Kada pesticidi dospeju u vodu, tada je ugrožen još jedan ekosistem. Ribe i drugi organizmi koji žive u tekućim i stajaćim vodama u blizini poljoprivrednih dobara u velikom broju slučajeva upiju materije iz pasticida koji su dospeli u njihovo stanište. Tako može doći do pomora riba. Zbog toga treba voditi računa o upotrebi hemijskih sredstava.
Neadekvatna upotreba otpadnih voda
Poljoprivrednici često koriste kućne i komunalne otpadne vode za navodnjavanje. To može biti dobro zbog visokog nivoa hranljivih sastojaka, ipak, ova metoda može predstavljati veliku po životnu sredinu. Nebezbedna upotreba nekonvencionalnih izvora vode, naročito otpadnih voda može dovesti do nakupljanja mikrobioloških i hemijskih zagađivača u usevima, stočnim proizvodima, zemljištu i vodnim resursima, što na kraju može rezultirati ozbiljnim zdravstvenim problemima kod ljudi.
Međutim, ukoliko se na adekvatan način tretiraju i bezbedno primenjuju, otpadne vode mogu biti vredan izvor vode i hranljivih sastojaka i na taj način doprineti sigurnosti hrane i poboljšanju sredstava za život.
Preterano navodnjavanje
Navodnjavanje i odvodnjavanje zemljišta su gotovo podjednako bitni za uspeh useva, međutim, preterano navodnjavanje može proizrokovati pojavu slatine ili slatinaste zemlje. Naime, voda počinje da mobiliše naslage soli, te one izbijaju u površinske delove i utiču na rast biljaka. Ovim se može naruštiti čitav ekosistem, a mnoge biljke ne mogu da podnesu velike količine soli, stoga venu. Ubrzo takvo tlo postaje pusto i neplodno. Slatinasto zemljište je zastupljeno u Vojvodini. Čak 11% celokupnog zemljišta Vojvodine zauzima slatina.
Ipak, slatina ne mora biti u potpunosti neplodna. Postoje načini tretiranja ovakvog vrsta zemljišta kako bi se njegova plodnost povećala.
Komentari