Jedna od najpoznatijih rasa konja na svetu sigurno su lipicaneri. Većina izvora beleži da su ovi graciozni konji prvi put gajeni u mestu Lipica u Sloveniji i da je rasa zvanično nastala 1580. godine. Od tada do danas, lipicaneri su među najzastupljenijim konjima i u našoj zemlji, a njihovi obožavaoci su sve brojniji. Jednog od njih smo upoznali u Gruži, nedaleko od Kragujevca.
Vladimir Nikolić, jedan od vlasnika kompanije „Gruža Agrar“ i odgajivač lipicanera, objašnjava nam kada se i kako rodila njegova ljubav prema ovoj rasi.
Možda vas zanima
Pijaća voda na Staroj planini trenutno vrednija od dijamanata!
„Moj deda je nekada konjima prevozio mleko. Tako se još tada, u mom ranom detinjstvu, rodila ljubav prema ovim životinjama. Kasnije sam na kragujevačkom hipodromu jahao konje sa tetkom, koja je bila trener galopera. U vreme dok sam živeo u Beogradu, kada sam se bavio profesionalnim veslanjem, ta ljubav je na neki način zastala“, rekao je Vladimir.
„Međutim, 2012. godine sam se vratio u Gružu kako bih sa ocem radio u našim voćnjacima. U to vreme nabavio sam prvi par konja. Kasnije sam na novosadskom Sajmu poljoprivrede video kako lipicaneri defiluju kroz čunjeve, kako se ljudi takmiče i zavoleo sam i zaprežni sport. Tada sam poželeo da se i sam bavim tim sportom, pa sam već od sledeće godine počeo da se takmičim sa svojim konjima“, dodaje on.
Iz Austrije došli u Šumadiju – hrane se ekološki i jašu konje
Vladimir u svojoj ergeli danas ima 21 konja i nekoliko ždrebadi. Prve kobile kupio je u Šumadiji, a ostale su sa dobro poznatih ergela iz naše zemlje, ili su, kao vrhunski predstavnici svoje rase, doputovale iz inostranstva.
„Moji omiljeni konji u štali su sa egrele Kelebija. Sa te dve kobile takmičio sam se svih ovih godina. Imam još dve kobile sa ergele Piber iz Austrije, dve sa ergele Lipice iz Slovenije. Poslednji nabavljeni konji su jedan pastuv i jedan kastrat iz Mađarske, uzgojeni na njihovoj državnoj ergeli“, objašnjava Nikolić.
Centar za hiporehabilitaciju na obroncima Stare planine
Prvu uzgajivačnicu lipicanera osnovao je austrijski nadvojvoda Karlo. On je želeo da stvori rasu neobično lepih konja, koji su istovremeno mirni, stabilni i dobri za jahanje. U njegovu ergelu su godinama dovođeni i ukrštani konji iz celog sveta, sve dok nisu nastali lipicaneri.
Ždrebad na rođenju budu skoro potpuno crna. Kasnije dobijaju sivu boju, a tek u petoj ili šestoj godini u potpunosti pobele i počnu da liče na svoje majke.
„Punokrvni konji najčešće nisu preterano mirni. Zbog toga oni zahtevaju mnogo rada. Lipicanere, s druge strane, odlikuje i izuzetna gracioznost. Osim toga, prema mom mišljenju, oni bi trebalo da budu oko 160 centimetara visoki na grebenu, ili nešto više od toga. Iako nisu svi lipicaneri beli, meni je bela boja veoma bitna“, ističe naš domaćin.
Za ždrebad lipicanera vezuje se i jedna zanimljivost koju verovatno niste znali ukoliko ovu rasu konja niste gajili do sada.
„Ždrebad na rođenju budu skoro potpuno crna. Kasnije dobijaju sivu boju, a tek u petoj ili šestoj godini u potpunosti pobele i počnu da liče na svoje majke“, naglašava Nikolić.
Kao pravi ljubitelj ove rase, Vladimir je odlučio ne samo da ulaže u razvoj svoje ergele, već i u uzgoj lipicanera u celoj Šumadiji.
„Ja sam radostan što nas je u poslednjih godinu dana podržao i Konjički savez. Počeli smo da organizujemo prava takmičenja, koja nekada traju i po tri dana. Za početak, ona će imati dve ili tri discipline, pošto u ovom trenutku nemamo ni dovoljan broj vozača. Međutim, nadam se da će u budućnosti nekoliko vozača iz Srbije biti i na svetskom prvenstvu, jer imamo i kvalitetne konje i sve potrebne uslove“, ističe naš sagovornik.
Ukoliko i vas zanima ovaj neobičan sport, znajte da obuka lipicanera za takmičenje počinje od njegove treće godine, a za savladavanje prvih koraka potrebno je barem 6 meseci. Nakon toga, mlada grla mogu da počnu da se navikavaju na zapregu, ali uvek u paru sa starijim i iskusnijim konjem. Za takmičenje su konji spremni tek sa svojih 5 godina i to nakon svakodnevnog rada sa njima, u koji se ulaže mnogo truda, strpljenja i ljubavi.
Sagovornik:
Vladimir Nikolić, „Gruža Agrar“
Komentari