Uzgoj egzotičnog voća i povrća je rezervisan za egzotične zemlje, a plodovi prelaze dug put do našin trpeza. Međutim, upravo je u ovom vidu poljoprivrede Ivan Šulog iz Hrvatske video šansu za poslovni uspeh i životnu avanturu. Njegova firma ,,Exotic King” već godinama uspešno gaji ovo voće i povrće i plasira ga na tržište.

Biti drugačiji je tajna uspeha

Kako Ivan objašnjava, njegova ideja je bila da bude potpuno drugačiji od drugih. Naravno, to nije lako. U novinama je objavljen članak o kivanu pod naslovom „Kivano, egzotično voće koje se može uzgajati u Hrvatskoj“ te je nakon njega Ivan rešio da se upusti u avanturu sa uzgajanjem egzotike.

Kivano: Egzotična biljka koja se lako gaji

Često ga pitaju koje voće i povrće uzgaja na svojoj farmi, a danas mu je teško da nabroji sve vrste – kivano, lulo, babaco, pitaja (zmajsko voće), fejoa, juzu, jakon, java banana. Sve ovo Ivan uzgaja u Donjoj Bistri, u blizini Zagreba.

Biljke koje potiču iz drugačijih klimatskih podneblja imaju tendenciju da budu otpornije na bolesti i insekte. Zapravo, neke od ovih biljaka korsite se za pravljenje insekticida.

Ispostavilo se da je egzotično voće uzgajano u Hrvatskoj čak i bolje od onog iz svoje postojbine.

Ivan pretpostavlja da je to zato što hrvatska klima ne odgovara stalno njihovom ciklusu rasta. ,,Posle proleća imamo ekstremne temperature na koje biljka ne može da se prilagodi, nakon čega sledi šok hlađenja u jesen. Ovo podstiče biljku da brzo proizvodi robusne plodove”, objašnjava domaćin.

,,Zbog toga biljka proizvodi enzime ili signale koji očvršćavaju kožicu ploda, čuvajući seme i sprečavajući propadanje ploda. To je ono što čini da naše voće duže traje i bude superiornije u odnosu na voće iz udaljenih, egzotičnih krajeva”.

Omiljene egzotične vrste

Ivanova omiljena voćka je definitivno kivano, zahvaljujući kome je uspeo da se probije na tržištu EU.

,,Upravo je ovo tržišno priznanje podstaklo potražnju da gajimo druge useve. Iskoristili smo tu priliku i proširili asortiman, postavši jedina kompanija ovog kalibra u EU”, objašnjava Ivan.

,,Rizik koji smo ranije preuzeli omogućio nam je da uzgajamo nove, retke useve. Upravo ovi usevi nude priliku za monopol, ne samo na tržištu EU, već i na globalnom nivou. Za određene kulture, poput juzu pomorandže, zbog povoljnije klime u odnosu na prvobitno stanište, na tržište ulazimo ranije. Međutim, najvažniji aspekt je da su naši proizvodi nutritivno superiorniji i kvalitetniji.

Tržište upravo traži takve jedinstvene proizvode. Moramo da kapitalizujemo ovu poziciju pre nego što je drugi prepoznaju i intenziviraju proizvodnju. Iako smo ozbiljni igrači na globalnom tržištu, naše prisustvo je i dalje minimalno, a potražnja tržišta nikada neće biti u potpunosti zadovoljena”, obrazložio je Ivan.

Japanska kaki jabuka: Egzotično voće koje odlično uspeva na našim prostorima

Budućnost tržišta

,,Tržište stalno traži nove proizvode i usluge. Oni koji su dovoljno inovativni i hrabri da naprave novi korak mogu očekivati svetlu budućnost. Zemlje EU sa kolonijalnom istorijom već su upoznate sa egzotičnim proizvodima.

Takvo voće vekovima uvoze iz dalekih zemalja, pa ih njihovo stanovništvo veoma dobro poznaje. Međutim, zemlje sa kolonijalnom prošlošću čine samo mali deo ukupne populacije EU”, objašnjava Ivan.

,,Upravo iz ovih zemalja počinje da se širi interesovanje za egzotične proizvode među ostalim državama EU. Zahvaljujući novim tehnologijama i pristupu informacijama, potražnja za novim, zdravijim ukusima eksponencijalno raste, a ovaj trend će se i dalje ubrzavati. Drugi važan aspekt su klimatske promene – ono što je raslo u dalekim krajevima uskoro će ovde moći da raste kao da je rodno”.

Egzotika u Bačkoj Palanci: Tropske voćke uspevaju i kod nas

Prednost korišćenja egzotičnog voća i povrća

Novo voće donosi nove ukuse, a kako ljudi sve više naginju raznovrsnoj i zdravoj ishrani, ovi ukusi postaju sve traženiji. Ne samo da su ukusi bogatiji, već su i neki plodovi prave „vitaminske bombe“, izuzetno bogate hranljivim materijama. Zbog njihovog bogatstva, iako su ukusni, osećaćete se siti nakon konzumiranja samo nekoliko plodova.

Kako kaže Ivan, mi bez problema možemo da pojedemo 5-6 kilograma lubenice, ali sa voćem poput marakuje ili asimine to jednostavno nije moguće. Svaka vrsta voća ima svoj jedinstveni skup hranljivih materija.

Egzotično voće se polako integriše u tradicionalnu kuhinju. Vrhunski kuvari, sa tolikim izborom, stvaraju inovativna jela od kojih će mnoga uskoro postati poznata i široko prihvaćena. Pošto su ovi sastojci dostupni svima, a ne samo profesionalnim kuvarima, čitav proces inovacija u gastronomiji se ubrzava.

Uzgoj egzotičnog voća i povrća – put od farme do stola

Ivanova najveća konkurencija dolazi iz udaljenih delova sveta: Azije, Afrike, Južne, pa čak i Severne Amerike. Kada se uzme u obzir veličina ovih kontinenata, Hrvatska je kao zrno peska. Međutim, njegova prednost leži u blizini ključnih tržišta kao što su Holandija, Belgija, Irska, Italija, Nemačka, Austrija i Ujedinjeno Kraljevstvo, gde roba stiže za samo 17 sati.

Prevoz sa nekih egzotičnih destinacija traje mnogo duže i košta mnogo više — do 3–4 dolara po kilogramu samo za prevoz.

Ipak, Ivan se suočava i sa izazovima kao što su nedostatak resursa i manje razvijen sektor poljoprivrede u zemlji. Hrvatska bi trebala prepoznati potencijal ove industrije i dati joj prioritet u odnosu na turizam, koji možda neće biti održiv na duge staze, posebno s obzirom na klimatske promjene i nove turističke destinacije koje postaju sve atraktivnije.

,,Konkurencija raste, ali mnogi lokalni proizvođači ne razumeju dinamiku globalnog tržišta. Oni veruju da moraju odmah da prodaju svoje proizvode, često snižavajući cene, što na kraju šteti industriji. Naš region ima odlične uslove za proizvodnju, ali bez usaglašene strategije neki proizvodi, poput tikvica i slatkog krompira, mogli bi da nestanu”, objašnjava Ivan.

Ekološka praksa za zdravlje na duge staze

Ivan je objasnio kako sprovode ekološki pristup uzgajanju egzitočnog voća i pobeća. ,,Zahtevni uslovi nisu nužno potrebni jer naše fabrike nisu podložne napadima koji bi mogli da unište proizvodnju. Ono što mi primenjujemo je praksa mešanja više kultura u jednom proizvodnom području.

Ono što nas je motivisalo da usvojimo ovaj pristup jeste činjenica da ove biljke ne zahtevaju intenzivnu negu kao neke druge poznate kulture, kao što su grožđe, jabuke, masline ili paradajz, koje zahtevaju stalne intervencije. U našem slučaju, glavna briga je košenje trave. Kroz sadnju useva koji intenzivno apsorbuju CO2, naša polja postaju prečistači zemljišta i vazduha.

To su usevi koje ostavljamo budućim generacijama. Međutim, moramo biti realni i priznati da ove biljke same po sebi nisu dovoljne da prehrane čitavo stanovništvo zemlje. I dalje su nam potrebne osnovne sirovine poput pšenice i kukuruza. Ali ako možemo da zaradimo više od određenih useva, zašto ne bismo uložili u njih i kupili osnovne životne namirnice?”, objasnio je Ivan.

Budućnost održive poljoprivrede

Kako objašnjava naš sagovornik, održiva poljoprivreda je jedina opcija. ,,Poljoprivreda koju poznajemo je jedan od najvećih zagađivača i kao takva nije održiva. Naš model od samog početka ide u tom pravcu. Naravno, tada termin održiva poljoprivreda nije postojao.

Nisam želeo da moja porodica bude rob ovog posla i da stalno kasni sa rasporedom. Ako nešto ne uradite na vreme, kasnite, to dovodi do značajnih problema ili potpunog gubitka žetve. Dakle, uštedeli smo značajna sredstva na pripremama i mnogo vremena”, zaključuje Ivan.

Uzgoj egzotičnog voća i povrća zahteva praćenje trendova na tržištu

S obzirom na to da je u ovom poslu već 25 godina, Ivan je stekao dragoceno i jedinstveno znanje, kao i kontakte širom sveta. ,,Često sebe opisujem kao ekscentrika, pa me slični ekscentrici lako pronađu. Ali verujem da imamo jednu vrlinu: uvek smo spremni da saslušamo drugu stranu, ma koliko njihovo izlaganje na početku zvučalo čudno i uvrnuto. Ova otvorenost prema drugima se pokazala kao dobitna kombinacija jer iz ove sinergije nastaju novi trendovi”, objašnjava Ivan.

Danas je opremljen znanjem i sposobnostima na svim nivoima, pa bez problema prihvata novine, koristeći dostupne informacije o proizvodnji, tehnologiji i tržištu. ,,Za većinu postrojenja ne postoje zvanične informacije relevantnih organizacija, pa se oslanjamo na iskustva pojedinaca koji postižu izvanredne rezultate.

Nažalost, mnogi od njih nisu prepoznati u svojim sredinama, pa kada se povuku iz ove vrste proizvodnje, njihova dragocena znanja mogu biti trajno izgubljena. Na primer, trenutno nigde u svetu ne postoji sertifikovani proizvođač semena kivana. Naše seme nabavljamo od profesora sa Univerziteta Novog Zelanda koji to radi iz hobija”, zaključuje Ivan.

Savet uzgajivačima koji žele da krenu njegovim putem

,,Šta bih ja savetovao? Lako je biti general posle bitke. Upustili smo se u ovu avanturu i mogu reći da smo uspeli. Ne znam da li je naš uspeh rezultat ispravnih odluka ili niza srećnih događaja. Moj moto je da ako ste uporni i posvećeni svom cilju, poput Ivice i Janice Kostelić ili Dražena Petrovića, samo morate da dostignete. Savet je vrlo jednostavan: NIKAD NE ODUSTAJTE”.

Izvor: Croatia Week