Baštovani, poljoprivrednici i inženjeri pejzažne arhitekture su samo neki od onih koji čine naš svet zelenijim. Međutim, i među životinjama ima nekih pripadnika koji svojim svakodnevnim životom doprinose očuvanju prirode. Jedna od takvih životinja je polarna lisica. Otkrijte zašto je baš ona najbolji baštovan životinjskog sveta.
Možda vas zanima
Na Aljasci, na mestima gde priroda nije bila baš darežljiva kada je vegetacija u pitanju, primećena je pojava površina sa bujnim rastinjem: travom, vrbama i žutim cvetovima. Iako je sav pejzaž u okolini bio siv i beživotan, ova mesta su se izdvajala. Ispostavilo se da su se ispod tih “bašti” nalazile jazbine polarnih lisica.
Krmače vole da pevaju prasićima – Evo šta još niste znali o svinjama
Kako lisica gaji baštu?
Tokom duge zime u tundrama se beleže i dvocifrene temperature u minusu, i jedino mesto gde lisice mogu da se zaštite od atmosferskih uslova i drugih predatora je jazbina duboko ispod zemlje.
Neke jazbine lisica su stare preko jednog veka, a najbolje od njih su podignute iznad tla: na grebenima, slivovima i obalama reka. Međutim, zbog ravnog i zamrznutog tla, potrebne su godine da nastanu takva staništa pogodna za život. Budući da kopanje novih jazbina troši mnogo dragocene energije, lisice ponovo koriste stara podzemna staništa, ili ih preuzimaju od drugih životinja
Zajedno sa svojim leglima koja mogu brojiti od 8 pa do čak 16 mladunaca, polarne lisice ispod zemlje skladište veliku količinu materija koje hrane zemljište, a koje potiču iz kombinacije njihovog urina, i ostataka plena. Tokom zime, one ne piju vodu, niti jedu sneg ili led, da ne bi snizile svoju unutrašnju temperaturu. Umesto toga, one dobijaju vodu iz hrane, što dovodi do povećavanja koncentracije hranljivih materija u njihovom urinu. Izlučujući ga pod zemljom, one zapravo đubre zemljište.
Upoznajte sve lepote Specijalnog rezervata prirode Zasavica
Zašto su značajne ove oaze u tundrama?
Osim što ulepšavaju i bogate pejzaž Arktika, one su od velikog značaja za druge stanovnike ovih krajeva, koji ih redovno posećuju. Zbog velike ponude biljnih vrsta, ove bašte su jedan izvor hrane više za lokalne biljojede. Jeleni i drugi biljojedi su glavni posetioci ovih mesta, jer ih privlači bujna vegetacija. Dešava se da na ove prostore zaluta i neki mesojed, u potrazi za plenom, ili neki lešinar.
Komentari