Bilo da se radi o zemljištu, rekama ili čak zaštićenom području sa radioaktivnim otpadom, snažan efekat micelijuma na odvajanje kontaminanata još jedan je neverovatan podvig prirode.
Ali, hajde prvo da objasnimo šta je to pečurka, a šta micelijum.
Možda vas zanima
Ono što mi zovemo pečurkom to je zapravo njeno plodište (plodno telo). Njen vegetativni deo je sakriven u zemlji i on se zove micelijum, a iz njega se razvija plodište (pečurka).
Micelijum se sastoji od sistema hifa, koje su zapravo razgranate niti u zemlji. Hife se međusobno prepliću i povezuju čineći podzemnu mrežu – micelijum.
Veličina micelijuma nije ograničena i zavisi od hranljivih materija u podlozi, a kod nekih pečuraka može biti i veličine od nekoliko metara. Kada micelijum sakupi dovoljno hranljivih materija i kada su odgovarajući uslovi izbacuje plodište odnosno pečurku.
Američki mikrobiolog, Paul Stamets, godinama koristi micelijum za čišćenje đubrišta. Poznat kao vizionar u svom polju, Paul ima devet patenata o antivirusnim i antipesticidnim svojstvima micelijuma.
Uz tako veliki rad na ovu temu, mnogi projekti širom sveta počeli su da slede Paulov put. Projekat „Ocean Blue“ sa sedištem u Teksasu samo je jedan od njih, a oni su započeli sa dva lokalna poljoprivrednika da koriste pečurke za obnavljanje zagađenih reka na njihovom području.
U projektu su koristili „oyster“ pečurke koje su uzgajali u mešavini zemlje sa kafom, a tu mešavinu su stavili na strmu obalu reke u jutanim vrećama napunjenim piljevinom.
Kako su pečurke širile i rasle, počele su da razgrađuju toksine, uklanjaju i neutrališu zagađivače, a dokazano je da smanjuju prisustvo Ešerihije koli i da razgrađuju ugljovodonike.
Ovo je samo jedan od mnogih projekata širom sveta koji su došli do fantastičnih rezultata i koji i dalje istražuju veliku moć pečuraka da razgrade toksine iz zemljišta i vode.
Izvor: Permaculture
Komentari