Ministarstvo za brigu o selu na čijem čelu je Milan Krkobabić baviće se strateškim unapređenjem i ostvarivanjem ciljeva za poboljšanje života na selu i položaja seoskog stanovništva. Šta su konkretni planovi novog Ministarstva?

Razvoj zadrugarstva bio je samo početak, rekao je ministar Krkobabić. Za 3 godine formirano je 800 novih zadruga, od kojih je 152 finansijski pomognuto i to predstavlja osnovu za dalji rad i razvoj sela, sada kroz novoformirano Ministarstvo za brigu o selu.

U programu „500 zadruga za 500 sela“  značajnu ulogu imao je i Zadružni savez Srbije.

Prema rečima Nikole Mihailovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije na terenu je uočeno da je neophodan sistemski rad svih učesnika, prvenstveno zadrugara, zatim zadruga, lokalnih samouprava, Srpske akademije nauke, zadružnih saveza i samog vrha države – Ministarstva za brigu o selu, koje sprovodi ovaj program. Mihailović je istakao da je u ovoj godini, koja je bila izuzetno teška, formirano čak 138 novih zadruga.

Što se tiče budućih aktivnosti Ministarstva, prvi zadatak je uspostavljanje zakonodavnog okvira. „Hoćemo da definišemo selo. Sela nema ni u Ustavu Srbije. Nema ga ni u teritorijalnoj organizaciji na valjan način“, objašnjava ministar Krkobabić.

„Drugi cilj je da definišemo pravce strateškog razvoja da bismo krenuli u izradu jedne ozbiljne, temeljne strategije o selu, koju ćemo vremenski oročiti. To je ozbiljan posao i tu očekujemo punu podršku Akademijskog odbora za selo i zadružnih saveza“, navodi ministar Krkobabić.

Pored navedenog, ministar Krkobabić je najavio projekat otkupa napuštenih kuća u Srbiji i njihovo ustupanje mladim poljoprivrednicima i mladim bračnim parovima.

Takođe, najavljena je i rekonstrukcija zadružnih domova i domova kulture i pravljenje multifunkcionalnih objekata, sa zdravstvenom, socijalnom zaštitom, ali i kulturnim i sportskim sadržajima.

„Segment koji moramo posebno da tretiramo i da mu posvetimo posebnu pažnju – to je zaštita kulturne baštine ove zemlje“, zaključio je svoje izlaganje ministar Krkobabić.

Predsednik Akademskog odbora za selo, akademik Dragan Škorić podsetio je na značaj udruživanja.

Škorić je istakao da u Srbiji najviše ima malih poljoprivrednika sa 2-3 hektara zemlje, koji teže mogu da postanu robni proizvođači i da jedino udruženi u zadruge to mogu da postanu.

Ogroman potencijal postoji, a na njega je ukazao profesor Zoran Keserović. On je naglasio da je infrastruktura osnovni preduslov za razvoj sela, što podrazumeva izgradnju puteva, elektrifikaciju, navodnjavanje. Takođe, sa razvojem banjskog i seoskog turizma, Srbija može da pokrene i razvoj tih područja. Keserović je najavio reazlizaciju „pilot“ projekata, kako bi pokazao da to što su osmislili može da se uradi.

Profesor Keserović se slaže sa navodima ministra Krkobabića i akademika Dragana Škorića da mali proizvođači moraju da se udružuju, ali ističe da moraju da idu na intezivnu proizvodnju kultura gde se vrlo brzo vraća uloženo, kao što su borovnica, jagoda, malina i kupina.

Sagovornici:
Milan Krkobabić, ministar Ministarstva za brigu o selu
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije
Dragan Škorić, predsednik Akademskog odbora za selo
profesor Zoran Keserović