Po hladnom i kišovitom vremenu na vrhu Rajca, 29. juna održan je osmi po redu naučnostručni skup „Otvoreni dani biodiverziteta“. Kao i prethodnih godina, skup je obeležio veliki broj učesnika iz različitih delatnosti.
Možda vas zanima
Tema skupa odnosila se na biodiverzitet Rajca, planinskog predela koji je pod zaštitom kao Predeo izuzetnih odlika na površini od 1.200 ha, a koji obuhvata deo K.O. Slavkovica i K.O. Ba.
Kako su organizatori dr Vladimir Filipović i dr Vladan Ugrenović prilikom otvaranja skupa naveli Rajac pripada delu planine Suvobor, koja je u okviru Valjevskog kompleksa planina i odlikuje se bogatim biljnim i životinjskim biodiverzitetom. Do sad Rajac je bio poznat kao turističko izletište, a šire je poznat po manifestaciji „Kosidba na Rajcu“ koja se tradicionalno održava prve nedelje nakon Petrovdana. Ove godine, kako je na skupu saopštio direktor Turističke organizacije opštine Ljig, Vladimir Ivanović, manifestacija će se održati u nedelju 15. jula.
Nakon kratkog prikaza krajolika Rajca, skup je nastavljen u restoranu odmarališta “Kolubara” na Rajcu. Priču o reviziji statusa Predela izuzetnih odlika “Rajac” i njegovim prirodnim i kulturološkim vrednostima, posetiocima skupa iznela je Marina Milaković iz JKP “Komunalac” iz Ljiga, dok je o različitim informacijama vezanim za prirodne i sejane travnjake kao mogućim izvorima različitog biodiverziteta u flori Srbije govorio prof. dr Milorad Stošić, profesor u penziji Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Izuzetno interesantno predavanje sa velikim brojem informacija o povećanju biodiverziteta na gazdinstvima u Srbiji u funkciji povećanja produktivnosti, dohodka, a sve to u cilju prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena, prisutnima je prezentovao dr Dragan Terzić iz Instituta za krmno bilje iz Kruševca.
O vrstama samoniklog voća koje mogu biti interesantne za sakupljanje i preradu za ino-žstrano i domaće tržište pričala je prof. dr Milica Fotirić-Akšić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U profesorkinom predavanju pominjane su neke od poznatih, za širi auditorijum, samoniklih vrsta, kao što su: divlja ruža ili šipurak sa velikim brojem različitih vrsta od kojih npr. crni šipurak sadrži neverovatne količine vitamina C (čak i do 4800 mg/100 g), divlja jagoda koja ima nekoliko vrsta, zova, dren i veliki broj drugih kakvi su divlji badem kojeg mestimično ima na različitim lokacijama u Srbiji ili vučji (pasji) trn (Hippophae rhamnoides) sa plodom izuzetno bogatim vitaminima, mineralima, šećerima, fosfolipidima, sterolima, karotinom, inozitom, organskim kiselinama, flavonoidima i dr. Seme vučjeg trna sadrži izuzetno kvalitetno biljno ulje.
Nakon obraćanja prof. Fotirić prisutnima se obratio dr Vladimir Filipović iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ koji je ujedno i potpredsednik Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“ koja je ove godine zajedno sa Asocijacijom za razvoj Ibarske doline – IDA iz Kraljeva bila organizator skupa. Skup je finansiran sa sredstvima CSOnnect programa koga finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), a koji se realizuje preko Regionalnog centra za životnu sredinu (REC). Tema dr Filipovića odnosila se na vrste samoniklog lekovitog bilja koje se mogu sakupljati sa Predela izuzetnih odlika “Rajac”. U izlaganju dr Filipovića, naveden je veliki broj lekovitih biljnih vrsta koje su za tržište zanimiljive, a čija je brojnost primetna u PIO „Rajac“.
Neke od njih su: hajdučka trava (Achillea millefolium L.), vranilovka ili divlji origano (Origanum vulgare L.), jagorčevina (Primula veris L.), kantarion (Hypericum perforatum L.), šipurak (Rosa canina L.), majčina dušica (Thymus serpyllum L.), plućnjak (Pulmonaria officinalis L.), ženska, širokolisna bokvica (Plantago major L.), muška, uskolisna bokvica (P. lanceolata L.) i srednja bokvica (P. media L.), kopriva (Urtica dioica L.), maslačak (Taraxacum officinale F. Weber ex Wiggers), crni slez (Malva sylvestris L.), podbel (Tussilago farfara L.), zova (Sambucus nigra L.), bagrem (Robinia pseudoacacia L.), prstenac (Muscari racemosum L. (Medik.), ljubičice (Viola alba Besser, Viola tricolor L., Viola odorata L.), planinski ljutić (Anemone ranunculoides L.), bršljan (Hedera helix L.), kozlac ili zmijino grožđe (Arum maculatum L.), lipa (Tillia sp.), trava od srdobolje, steža, srčenjak, petoprstika ili sedmoprst (Potentilla erecta (L.) Rauschel), glog (Crataegus sp. L.), prava šupaljka, kokočica ili mlađak (Corydalis cava Schweigg. & Koerte), čvrsta šupaljka (Corydalis solida (L.) Clairv.), neke vrsta mlečika, lišaja, pupoljci četinara…
Na kraju predavanja i diskusije, u obraćanju dr Ugrenovića najavljen je naredni deveti skup koji će za temu imati neku od aktuelnih tema u oblasti biodiverziteta i organske proizvodnje.
Nažalost zbog vremenskih uslova posetiocima „nije dozvoljen“ obilazak najznačajnijih lokaliteta poput: Guvništa, Vidića baro, Vučjeg trkališta, Padine, Dola, Velika provalija i drugih, i tako budu u prilici da se upoznaju sa prirodnim vrednostima područja PIO „Rajac“, kao što su npr. staništa zaštićenih biljnih vrsta (jedič, kaljužnica, hajdučka oputa, borovnica, šafran, mrazovac, Rajhenbahova perunika, patuljasta bokvica, orhideja, žuta perunika i/ili lincura), kao i lokacije sa posebnim geomorfološkim odlikama.
Zavod za zaštitu prirode Srbije je tokom 2017 i 2018. godine za potrebe revizije prirodnog dobra, njegovog mogućeg proširenja granica i uvođenja u viši nivo kategorizacije zaštite (područje regionalnog ili nacionalnog značaja), sproveo veći broj terenskih istraživanja. Nažalost, ono što je bilo vidljivo do samog vrha Rajca (848 m) su zasnovane parcele pod krompirom i ostalim ratarskim usevima, što negativno utiče na razvoj karakterističnih livadskih ekosistema koji su bili glavna prirodna odlika ovog lokaliteta.
Foto: dr Vladimir Filipović i dr Vladan Ugrenović
Komentari