Iako na pomen prvo pomislimo na popularnu “zanimaciju za zube” u vidu pečenih i slanih semenki suncokreta i bundeve, uz mali osvrt shvatićemo da koristimo mnogo više biljnog semena u ishrani od toga.
Sve žitarice, heljdu, leguminoze ili orašasto voće, što su sve semena tih biljaka, unosimo sa namerom. S druge strane, često jedemo seme mnogih biljaka a da ne razmišljamo previše o tome, jednostavo su deo ploda paradajza, krastavca, jagoda, malina, grožđa i mnogih drugih.
Možda vas zanima
Seme određenih biljaka, kultura kao što su pšenica ili kukuruz, koristimo u velikoj meri jer čine veliki deo poljoprivredne proizvodnje već vekovima i prisutno je na svakom koraku. Štaviše, pčenica recimo, je toliko značajna, da se nalazi na jako velikom broju grbova država, federalnih jedinica, garadova i drugih oblika državne uprave i društvenih institucija.
Evo zašto je zdravo jesti bundevino seme
Međutim, postoji seme koje se nedovoljno koristi, a povećanje upotrebe bi bilo značajno za zdravlje ljudi, prirode i privrede.
Laneno seme
Laneno seme je izuzetno zdravo. Bogato je vlaknima i omega 3 i omega 6 masnim kiselinama. Pored toga je i izvor proteina, mineralnih elemenata kao što su mangan i magnezijum, i vitaminima. Vrlo lako se mogu dodati i nekim tradicionalnim jelima bez promene njihovog klasičnog ukusa.
Alternativne ratarske kulture za organsku proizvodnju
Ono na šta treba ipak obratiti pažnju, jeste da ljudski organizam nije u stanju da svari opnu ovog semena. Drugim rečima, ako se ne usitni seme, većina njegovih korisnih materija neće biti iskorišćena.
Proso
Sa prosom su, nažalost, najviše upoznati i najviše ga kupuju vlasnici papagaja za svoje ljubimce. Međutim, proso ne samo da se može, već ga i treba koristiti u ljudskoj ishrani, ali pažljivo.
Proso ne sadrži gluten, bogat je vitaminima B kompleksa i drugim, kao i fosforom, cinkom, magnezijumom i gvožđem i masnim kiselinama. Naravno, kao i seme ostalih žitarica, bogat je vlaknima.
Važno je umereno koristiti proso jer ima izuzetno visok glikemijski indeks – čak 70. Zbog toga se ne preporučuje onima koji imaju problem sa šećerom. Oni koji imaju problema sa štitnom žlezdom takođe treba da ga se klone. Naravno, najmudrija stvar bi bila konsultacija sa lekarom.
Spelta
Spelta je jedna od najstarijih žitarica, ako ne i najstarija, koje su ljudi počeli da gaje. Ova žitarica sadrži gluten, ali njen značaj nije manji zbog toga. Spelta ne samo da ima više proteina, vlakana, masti i drugih hranljivih materija, već ih ima u idealnom međusobnom odnosu. U odnosu na pšenicu, recimo, spelta je bogatija i vitaminima B kompleksa.
Fenilalanin je možda najznačajnija aminokiselina koje u spelti ima u znatno većoj koncentraciji nego u ostalim žitaricama. Ova aminokiselina je element od kojeg naše telo proizvodi izuzetno bitne hormone – dopamin, noradrenalin i adrenalin. Najznačajniji mineral koji se u spelti može naći je selen.
Seme konoplje
Najznačajnija odlika semena konoplje je što sadrži sve neophodne aminokiseline, koje su gradivni elementi proteina, a naše telo ih nije u stanju proizvesti. Zbog toga je njihov unos izuzetno važan.
Pored toga ima visok sadržaj proteina, omega 3 i omega 6 masnih kiselina. Kao i heljda, čija popularnost sve više raste, konoplja je korov pa nije zahtevna za uzgoj.
Evo zašto je konoplja biljka budučnosti
Značajno je pomenuti da seme konoplje sadrži i fitosterole, gvožđe, fosfor, magnezijum, cink, kao i vitamin E.
Pinjoli
Korišćenje pinjola je mnogo prisutnije na obali Jadranskog mora, i generalno Mediterana, što se može zaključiti iz imena – pino je italijanska reč za bor. Pinjoli nisu ništa drugo do jestivo seme određenih vrsta borova.
Pinjoli se mogu svrstati u šumske orašaste plodove. Šišarke je lako naći ali treba uložiti napor da se seme iz njih izvadi, pa im je zato cena poviša.
Međutim, oni koji vode računa o ishrani znaju koliko su pinjoli zdravi. Uz malo edukacije, i oni koji vole da provode vreme u prirodi mogu naučiti kako da ih sakupljaju, od čega mogu i da zarade.
Izuzetno su kalorični i sadrže važne minerale (gvožđe, fosfor, cink, magnezijum, kalijim, mangan, bakar), zatim vitamine B1, B2, B3, B9, E i K.
Treba imati u vidu da iako zdrava, mnoga semena se koriste u ishrani na nezdrave načine. Dodavanje velikih količina soli i drugih materija ima negativan uticaj na organizam pa je upitno u kojoj meri dobre materije u takvoj hrani imaju efekta.
Komentari