Svaki životinjski otpad može da bude iskorišćen u daljoj proizvodnji na poljoprivrednom gazdinstvu ili u industriji, dok neadekvatnim rukovanjem ostataka ili izlučevina od stoke zagađuje se životna sredina. O tome svedoči podatak da u Srbiji na godišnjem nivou nastane oko 300.000 tona životinjskog otpada, od čega se preradi samo oko 20%.
Možda vas zanima
Magistar inženjerstva zaštite životne sredine i profesor na Višoj tehnološkog školi strukovnih studija u Aranđelovcu, Ljiljana Plećević, kaže da upravo neznanje i nemar naših poljoprivrednika često može da ugrozi prirodnu okolinu.
„Životinjski otpad sa farmi može biti jako opasan, naročito kad je u pitanju zagađenje zemljišta, jer može sadržati hormone, pesticide i antibiotike i sve ono što je životinja u toku svog životnog ciklusa pronela“, kaže Plećevićeva.
Kako rešiti problem odlaganja poljoprivrednog otpada?
Vrlo je dobro poznato da se čvrsti životinjski izmet koristi kao đubrivo kako u ratarskoj proizvodnji, tako i u voćarskoj i povrtarskoj. Međutim, nepravilno odlaganje stajnjaka može dovesti do zagađenja voda i zemljišta, jer životinjske izlučevine su potencijalni izvori mnogih patogenih bakterija.
Novi način uzgoja: Ishrana riba otpadom iz pivara, vinarija i destilerija
„Imamo dve vrste tog otpada – tečni i čvrsti. Čvrsti je manje opasan po životnu sredinu, jer se u vidu stajnjaka razastire po zemljištu i zaorava. Tečni otpad na modernim farmama, poput urina ili tečnosti od pranja ili dezinfekcije, sakuplja se u kanale i može biti jako opasan ukoliko ga izlivamo u vodotokove, a to naši poljoprivredni proizvođači nažalost često rade“, primećuje Plećevićeva.
U otpad životinjskog porekla ubrajaju se i delovi tela životinja, leševi, kosti i svi oni životinjski proizvodi koji nisu namenjeni za ljudsku ishranu. Zbog toga, ne samo individualna poljoprivredna gazdinstva već i klanične industrije i poljoprivredni kombinati mogu biti veliki zagađivači životne sredine, a prema Strategiji o upravljanju otpadom najviše otpada dolazi iz prerađivačke industrije i iz poljoprivrede.
Proizvodnja peleta – od otpada do zarade
„Klanični otpad spada u grupu opasnog otpada koji mora da bude na adekvatan način uklonjen. Vi prilikom klanja životinja imate upotrebljive i neupotrebljive delove, mada ukoliko bi se o tome vodilo računa, a naše kafilerije bolje radile, svi ti delovi mogu biti upotrebljivi. Kosti mogu da se melju u koštano brašno, zatim neki otpadni delovi mogu biti upotrebljeni za dobijanje sapuna. Nažalost, velika količina tog klaničnog otpada završava u životnoj sredini.“
Na osnovu pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada opasan otpad životinjskog porekla, pored fecesa, urina i đubriva, ubrajaju se i otpadi od pripreme i obrade mesa, ribe i druge hrane životinjskog porekla. S druge strane, vrlo opasan životinjski otpad predstavljaju leševi uginulih životinja usled bolesti.
7 saveta kako da iskoristite organski otpad i napravite kompost
„Kad su u pitanju životinjski leševi, tu postoji veliki problem za životnu sredinu. Pojedine opštine imaju organizovanu zoohigijensku službu, koja se stara o uginulim životinjama, psima lutalicama, životinjama koje su uginule na farmama, pa kafilerije u svojim vozilima sa termo uređajem prevoze leševe bezbedno od mesta uginuća do mesta spaljivanja. Drugo rešenje je gradnja privremenih javnih grobnica za životinjske leševe“, objašnjava ova profesorka.
Kako zoohigijena ne funkcioniše ili ne postoji u svim opštinama i iz ružne navike, pojedini poljoprivrednici ili vlasnici velikih stočarskih farmi leševe zakopavaju u dnu svog dvorišta, bacaju na deponiju ili u vodotokove što direktno ugrožava životnu sredinu.
U Srbiji još uvek ne postoji adekvatan sistem sakupljanja i zbrinjavanja poljoprivrednog otpada među kojim je i životinjski. Iako još uvek nije otvoreno poglavlje 27 evropskih integracija, Srbija je od 2012. godine u procesu prilagođavanja svojih zakonskih regulativa sa evropskim, pa i kada je reč o zaštiti životne sredine i pravilnim načinima odlaganja životinjskog opasnog otpada.
Komentari