Da li ljudi u Srbiji jedu kvalitetnu hranu, pitanje je koje svakog dana postavljamo. Ipak, odgovor nije nimalo jednostavan ni lak. Zabrinjavajuća činjenica je da na ovo pitanje teško mogu da odgovore i stručnjaci, predstavnici potrošača, ali i članovi sertifikacionih firmi.
S obzirom na broj inspektora, jedan poljoprivredni proizvođač u oblasti biljne proizvodnje u Srbiji u proseku ima šansu da bude kontrolisan jednom u 20 godina. Ovo je podatak koji prema Bošku Gavoviću, direktoru sertifikacione firme „TMS CEE“ koja se bavi između ostalog i bezbednošću hrane, govori o tome koliko građani Srbije mogu da budu sigurni da jedu kvalitetnu hranu.
Možda vas zanima
U Ministarstvu poljoprivrede, međutim, tvrde da građani Srbije mogu biti sigurni da jedu zdravu, kvalitetnu i bezbednu hranu, jer inspekcijske službe sprovode redovne kontrole u cilju garantovanja ispravnosti proizvoda, a koje su u skladu sa evropskim standardima.
Kontrola hrane „od njive od trpeze“ je jedan od zahteva na kome insistira Evropa, posebno za zemlje koje su u postupku pristupanja EU. Prema rečima Gavovića, u Srbiji je mali broj inspektora koji se bave kontrolom poljoprivredno prehrambenih proizvoda, a i mehanizmi kontrole nisu dovoljno razvijeni.
„U Italiji najveća laboratorija koristi skoro 2.000 akreditovanih metoda za kontrolu kvaliteta i bezbednost hrane i oko 8.000 neakreditovanih, dok laboratorije u Srbiji koriste maksimalno par stotina metoda“, rekao je Gavović naglašavajući da taj podatak najbolje ilustruje složenost odgovora na pitanje kakvu hranu građani Srbije jedu.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da čuva i maksimalno iskoristi svoju stratešku prednost, odnosno to što je jedna od tri zemlje uz Togo i Zambiju koje ne podržavaju genetski modifikovane proizvode (GMO) jer je, kako je naglasio, sigurno potrebno da prođe još decenija da bi se svi uverili u bezbednost GMO hrane.
„Moje mišljenje je da tu stratešku prednost, a do koje je jako teško doći, treba čuvati i iskoristiti“, rekao je Gavović.
Izvor: RTS
Komentari