Bosna i Hercegovina ima bogate prirodne resurse i veliki poljoprivredni potencijal. Najveći deo ukupne površine ove zemlje, čak 80%, čine ruralna područja, a čak više od 61% stanovništva živi u seoskim sredinama. Barem polovina tih ljudi bavi se nekom granom poljoprivrede. Zato je dobra agrarna politika veoma važna za ukupni razvoj BiH.
Naš sagovornik, Dragan Brković, sa Poljoprivrednog fakulteta u Banja Luci, objasnio nam je na kom je nivou razvijenosti poljoprivreda u BiH, kako je ona organizovana i na koji način se podstiče.
Možda vas zanima
I Bosanci moraju da se udružuju ako žele u EU
„Po rezultatima popisa, mi imamo više od 30% domaćinstava koja se bave poljoprivredom i ona su uglavnom smeštena u ruralnim područjima. Većinu tih gazdinstava odlikuje ekstenzivna poljoprivredna proizvodnja i otprilike tek svako sedmo gazdinstvo istupa na tržište sa svojim proizvodima. To dovoljno govori o količinama njihove proizvodnje koja je tržišno orijentisana“, naglašava Brković.
Veliki problem u BiH je razjedinjenost poljoprivrednika, odnosno nedovoljno udruživanje, iz čega proizilazi i loša organizacija. Samo retki među njima svoje proizvode plasiraju putem udruženja ili zadruga i zajednički nabavljaju repromaterijal. Sve im to smanjuje konkurentnost na domaćem, ali i na inostranom tržištu.
Za ove subvencije će poljoprivrednici moći da konkurišu u 2017. godini
„BiH je karakteristična po tome što ima godišnji deficit veći od dve milijarde maraka u poljoprivredno-prehrambenim proizvodima. Dakle, mi smo veoma zavisni od uvoza i imamo veliki deficit koji bi mogli da pokrijemo iz domaće proizvodnje kada bi ona bila razvijenija“, dodaje naš sagovornik.
Sektor koji država u Bosni i Hercegovini najviše podržava i podstiče jeste mlekarski, pa je zato on i jedan od najrazvijenijih. Osim toga, u ovoj zemlji je veoma dobro organizovana i pčelarska proizvodnja na nivou lokalnih zajednica, a na severu zemlje brojne su živinarske farme. Takođe, ovčarstvo je na nivou cele zemlje veoma zastupljeno.
Da li pojava velikih proizvođača znači razvoj naše poljoprivrede?
„Ja se moram našaliti, mi ne znamo ni koliko tačno ljudi imamo i ne možemo se usaglasiti oko toga, a kamoli da znamo koliko životinja imamo. Prema nekim izvorima, imamo 700.000 ovaca, dok prema drugim imamo 1.500.000. To je statistička greška od takoreći duplo“, ističe Brković.
Veliki problem u BiH je razjedinjenost poljoprivrednika, odnosno nedovoljno udruživanje, iz čega proizilazi i loša organizacija.
„Ono što zvanična statistika predstavlja je da prosečna mlečnost po kravi iznosi oko 3.000 litara, što je izrazito nisko. Znamo za odlične poljoprivrednike koji imaju daleko veću proizvodnju, ali isto tako ima i onih koji imaju loše poljoprivredne uslove i neadekvatno drže i hrane svoju stoku“, objašnjava naš sagovornik.
Čak i kada je reč o subvencijama za poljoprivredu, na nivou cele zemlje slika je takođe pomalo konfuzna.
„Mi nemamo državne subvencije, već entitetske, subvencije jedinica lokalnih samouprava, a u Federaciji imamo kantonalne subvencije. Dakle, one su podeljene između nivoa vlasti, pa su za Republiku Srpsku ujednačene, a u Federaciji postoje različite, zavisno od kantona. U svakom slučaju, najviše je u subvencijama zastupljen mlekarski sektor, koji odnosi više od 60% budžeta u Federaciji, a više od 80% u Republici Srpskoj. Direktna plaćanja po proizvodnom litru mleka iznose oko 13 evrocenti“, objašnjava Dragan.
Ministarstvo privrede podstiče preduzeća i zadruge!
Kada je reč o subvencijama po hektaru, one u Republici Srpskoj iznose čak 125 evra po hektaru, a pravilnik za pojedine vrste biljne proizvodnje za 2017. godinu još nije usvojen.
„Poljoprivredna gazdinstva registruju se kod nadležnog ministarstva. Interesantno je što u BiH imamo 13 ministarstava, Republika Srpska ima jedno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok Brčko distrikt ima odeljenje za poljoprivredu pri Vladi koje je nadležno za to. Federacija pak ima na federalnom nivou Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, a svaki kanton ima nadležno ministarstvo“, rekao je Brković.
„Ono što je poljoprivrednim proizvođačima generalno neophodno da bi ostvarili podsticaj, kako na nivou ministarstva, tako i na nivou lokalne samouprave, jeste da se registruju kod onoga ko dodeljuje podsticajna sredstva. Dakle, u slučaju Republike Srpske, neophodno je registrovati se kod Ministarstva šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede i svake godine ažurirati svoju registraciju, a zatim predati zahtev u skladu sa pravilnikom o podsticaju“, dodaje on.
Tokom našeg putovanja u BiH shvatili smo da je utisak većine stanovništa da je perspektiva bosanskohercegovačke poljoprivrede daleko od optimistične. Birokratizacija, korupcija, sporo donošenje važnih odluka, kašnjenje isplata subvencija, usitnjenost parcela, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, kao i nepostojanje dugoročne strategije razvoja poljoprivrede samo su neki od razloga što agrarni sektor sve više tone.
Ipak, uverili smo se i da u ovoj zemlji postoji mnogo vrednih ljudi, spremnih da se usavršavaju i ispune zahteve tržišta. Da nije sve tako crno, dokazaćemo vam već sledeće nedelje, kada ćemo vam predstaviti jedno od najvećih privatnih povrtarskih imanja u BiH, čiji su nas vlasnici uverili da se vrednim radom baš sve može ostvariti.
Sagovornik:
Dragan Brković, Poljoprivredni fakultet Banja Luka
Komentari