Poljoprivredna proizvodnja koja je najzastupljenija i koja se obavlja po nekim uobičajenim principima je konvencionalna poljoprivreda. Daleka krajnost u odnosu na konvencionalnu je organska proizvodnja, koja je u svim državama regulisana strogim zakonima i koja potpuno zabranjuje korišćenje bilo kakvih đubriva i hemijskih sredstava. I na području Srbije je organska proizvodnja jasno definisana zakonom, ali je jako malo zastupljena iz mnogo razloga.
Možda vas zanima
Za razliku od organske proizvodnje, integrisana proizvodnja nije definisana zakonom u većini zemalja. Sve veći zahtevi potrošača u pogledu zdravstvene ispravnosti s jedne strane i sve jača konkurencija među proizvođačima s druge strane nas dovode do integrisane proizvodnje kao jedinog izbora za uspešno poslovanje.
Ustaljena definicija za integrisanu proizvodnju je: „Ekonomična proizvodnja proizvoda visokog kvaliteta, koja daje prioritet ekološki bezbednim metodama i minimizira neželjene efekte i upotrebu agrohemijskih sredstava da bi se povećala zaštita životne sredine i zdravlja ljudi.“
U integrisanoj proizvodnji je polazna osnova da se gajena biljka smesti u optimalne uslove da bi što bolje rađala i da bi se davalo što manje novca na hemijsku zaštitu. Fokus nije samo na hemijskoj zaštiti biljaka, već na svim merama gajenja koje je moguće primeniti u proizvodnji.
U cilju zaštite zdravlja ljudi, životinja, prirode i životne sredine, kao i zaštite i interesa potrošača, treba koristiti integrisanu poljoprivrednu proizvodnju.
Integrisana poljoprivredna proizvodnja je jeftinija od organske poljoprivredne proizvodnje, a s obzirom na to da je lakše primeniti je, samim tim je i konkurentnija.
Hemijske mere zaštite preporučuju se samo kad su iscrpljene druge mere u borbi protiv biljnih bolesti, štetočina i korova!
Integrisana poljoprivreda za cilj ima da se na najmanju moguću meru svede unos hemijskih supstanci u poljoprivredi, ali tako da ipak pruža zaštitu. Za razliku od organske poljoprivredne proizvodnje koja potpuno isključuje unos bilo kakvih hemijskih supstanci u proces proizvodnje, kako pesticida tako i veštačkih đubriva i ostalih sredstava, integrisana želi da racionalizuje unos ovih supstanci. To treba da bude uravnotežena primena agrotehničkih mera, pa bi „ekonomski isplativi a ekološki prihvatljivi proizvodi“ bio moto integrisane proizvodnje.
Integrisana biljna proizvodnja sadrži sve elemente konvencionalne proizvodnje, ali su uvek hemijske mere zaštite preporuka samo kad su iscrpljene druge mere u borbi protiv biljnih bolesti, štetočina i korova.
Osim agrotehničkih mera, u ratarskoj proizvodnji je velika uloga data biološkim merama borbe, kao i uklapanju vremena kad se izvode radovi u odnosu na različite izveštaje stručnih službi koje vode računa o stanju na terenu.
U integrisanoj proizvodnji se tretira samo ona pojava bolesti i štetočina koja će prouzrokovati veliku ekonomsku štetu!
U zemljama Evropske unije oko 80% ukupne poljoprivredne proizvodnje je integrisana proizvodnja, a po 10% konvencionalna i organska proizodnja. Počeci ovog načina proizvodnje vezuju se za period od pre 40-50 godina, za zapadnu Evropu i Severnu Ameriku, kao vid alternativne proizvodnje.
Šta je poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti
U integrisanoj proizvodnji tretira se samo ona pojava bolesti i štetočina koja će prouzrokovati veliku ekonomsku štetu, znači upotreba je ograničena na najmanju moguću meru potrebnu za održavanje populacije štetnih organizama ispod nivoa privredne štete. Odnosno, glavni cilj je da se snizi stepen razmnožavanja brojnih vrsta štetočina, parazita i korova u ratarskim i ostalim usevima, i da se na taj način smanje gubici, ali i da se eliminiše velika primena agrotehničkih mera.
Pravilna primena plodoreda u velikom procentu smanjuje pojavu bolesti i štetočina!
U integrisanoj poljoprivrednoj proizvodnji je neophodno strogo poštovanje plodoreda, primena samo dozvoljenih pesticida, vođenje evidencije celokupne proizvodnje, kao i izbor odgovarajućih sorti i hibrida za svaku granu biljne proizvodnje. Ništa manje pažnje ne treba posvetiti ni pravilnoj obradi zemljišta, đubrenju, kao i prostornoj izolaciji kao vrlo važnoj meri za suzbijanje bolesti i štetočina. Pravilnim odabirom trenutka za berbu, žetvu ili vađenje plodova iz zemljišta takođe se značajno doprinosi dobijanju kvalitetnijih proizvoda.
Agroekonomija: Koje prednosti donosi raznovrsna poljoprivredna proizvodnja
Pravilna primena plodoreda u velikom procentu smanjuje pojavu bolesti i štetočina. Ako se ne bi primenjivala pravila plodoreda i ako bi se isti usev vraćao na isto polje godinu za godinom, zemljište bi postalo stanište velikoj populaciji istih mikroorganizama, a od njih uvek veliki deo budu patogeni mikroorganizmi koji izazivaju takozvane „plodoredne bolesti“.
Za uspešnu primenu integrisane poljoprivredne proizvodnje potrebno je gajiti samo otporne sorte, sorte koje mogu da budu stanište za mikroorganizme, ali da pritom ne obole, te selekcija treba da ide u tom smeru. Kod đubrenja treba uvek voditi računa da samo pravilna i izbalansirana ishrana daje dobar rezultat, a da greške u prihrani daju loše rezultate.
Logičan put napretka u svim granama poljoprivredne proizvodnje bi bio od konvencionalne ka integrisanoj, da bi jednog dana od integrisane došli do organske, koja je sada još uvek jako skupa i nekonkurentna, a u mnogim područjima i nemoguća.
Ovakav način poljoprivredne proizvodnje možemo da primenjujemo u ratarstvu, povrtarstvu, vinogradarstvu i, naravno, u voćarstvu.
Integrisana proizvodnja doprinosi smanjenju zagađenja zemljišta, vode i vazduha, odnosno čuvanju životne sredine i prirodnih staništa, kao i ne manje značajnoj činjenici da se na ovaj način čuva i podstiče plodnost zemljišta. Podstiču se prirodni mehanizmi regulacije, i dostiže mogućnost optimalne upotrebe hemijskih sredstava, kao i ekonomska održivost sistema proizvodnje. Koristi se minimalna obrada zemljišta, a na taj način se poboljšava njegova struktura, te se zemljište na taj način čuva. Ovakav vid proizvodnje dovodi do prirodne ravnoteže biološke komponente zemljišta, povećanja prirodne plodnosti, kao i sprečavanja erozije i ispiranje hranljivih materija iz površinskih slojeva zemljišta, i tako se sveukupno obezbeđuju bolji uslovi za razvoj i rast svih gajenih kultura.
PRVO TRAKTORI, a dronovi neka se pripreme
Pojava poznih prolećnih mrazeva umnogome diktira mogućnost proizvodnje na svim terenima, a u Srbiji je jako malo terena gde se pozni prolećni mrazevi uopšte ne javljaju.
Na južnim ekspozicijama dolazi do velikih oscilacija između dnevnih i noćnih temperatura tokom proleća!
Za voćarsku proizvodnju je važno birati terene gde je ova pojava svedena na minimum. Kako bi se lakše zasnovala integrisana voćarska proizvodnja, treba izbegavati udoline, kao i mikrodepresije, gde dolazi do zadržavanja hladnog vazduha. Treba birati lokacije sa višom pozicijom blago nagnute ka severu. Svedoci smo velikih klimatskih promena i na našim područjima, i činjenice da su nam leta sve toplija, tako da pri planiranju podizanja višegodišnjih zasada treba voditi računa o mogućnostima za navodnjavanje. Na južnim ekspozicijama dolazi do velikih oscilacija između dnevnih i noćnih temperatura tokom proleća. To je uglavnom najveći limitirajući faktor za proizvodnju kajsija na gotovo čitavom području rasinskog kraja, jer dolazi do izmrzavanja debla.
Sa podizanjem višegodišnjih zasada ne treba žuriti jer se sve greške kasnije jako teško ispravljaju!
S druge strane, sunčevo zračenje visokog intenziteta izaziva ožegotine na plodovima pa opet dovodi do štete. Tako da su idealni uslovi za podizanje voćnih vrsta blago nagnuti tereni ka severu, gde je idealan pravac prostiranja sever-jug, obavezno navodnjavanje i pokrivanje protivgradnim mrežama. Kad se zadovolje ovi uslovi, onda je lako sprovoditi sveukupnu zaštitu. Ako su tereni nagnuti ka jugu, onda je preporuka kod višegodišnjih zasada vinova loza i zasadi dunje.
Veliki problem predstavlja i loš odnos padavina u odnosu na vreme kad je biljkama potrebno više vode, kao i nemogućnost da se na neki način sva voda koja dospe na površinu zemljišta pri velikim padavinama akumulira za period kad je biljkama potrebnija.
Savet je da se bar jednu godinu ranije obavi detaljna analiza zemljišta na kome će biti zasnovan zasad!
Važno je razumeti da je podizanje voćnjaka velika investicija, da puno košta, da su ulaganja stalna , ali i da se očekuju stabilni prinosi i stabilni prihodi. Sa podizanjem višegodišnjih zasada ne treba žuriti jer se sve greške kasnije jako teško ispravljaju.
Za konkretne uslove zemljišta i mikroklimatskih prilika koje poseduje svaki poljoprivredni proizvođač koji želi da podigne višegodišnje zasade treba obavezno konsultovati stručnjake za željenu oblast, ali i obaviti sva neophodna istraživanja za prikupljanje odgovarajućih parametara koji se tiču mogućnosti za proizvodnju. Na prvom mestu, savet je da se bar jednu godinu ranije obavi detaljna analiza zemljišta na kome će biti zasnovan zasad. Treba ispitati dubinu podzemnih voda, sve mogućnosti za navodnjavanje, kao i eventualnu opasnost od erozije zemljišta.
Na umu uvek treba imati da ni đubrenje, pa čak ni stajnjakom, neposredno pred sadnju ne daje dobre rezultate, jer uneta velika količina organskih hraniva mobiliše veliku količinu vode, što se drastično odražava i na prinose i na dobijeni kvalitet gajenih kultura.
Treba znati i da se uzgojni oblik za svaku gajenu kulturu zasniva pri sadnji i izboru sadnica, u zavisnosti od budućeg željenog kvaliteta i da se greške koje se tad načine jako teško, ili gotovo uopšte ne mogu u potpunosti ispraviti.
Uvek treba imati na umu da ne može svaka biljna proizvodnja da se podiže na bilo kom tipu zemljišta, ali treba razmotriti i sve klimatske elemente koji se javljaju na datom području, kao što je stalna pojava magle, grada, jakih vetrova, itd.
Integrisana poljoprivredna proizvodnja najširu primenu treba da ima kod hrane koja se jede sirova, termički neobrađena, jer su tu najveće koristi.
Literatura: „Agroekologija“, I. Molnar-D. Milošev, prezentacija Momira Nedića PSSS- Kruševac, lične beleške i zapažanja
Komentari