Hidrokultura je način uzgajanja biljaka bez zemlje. Prefiks hidro (grč.) nas uvek asocira na vodu, pa nije teško pretpostaviti da je hidrokultura uzgajanje biljaka bez zemlje, odnosno u vodi. Da li je isplativo proizvoditi i povrće na ovaj način? Više o tome ispričao nam je inženjer pejzažne arhitekture, Emil Stevanov.
Hidrokultura je uzgajanje biljaka u vodi, odnosno u veštačkim uslovima. Umesto zemlje koriste se voda i glinene kuglice, čija je jedina funkcija stabilnost biljke, odnosno sprečavanje da ista ne pluta u vodi. Ovakav način uzgajanja povrća može biti veoma isplativ, jer ne iziskuje troškove pripreme zemljišta. Isto tako, pokazalo se i da su prinosi ovako uzgajanih kultura veći i kvalitetniji.
Možda vas zanima
Zašto je hidrokultura bolja i efikasnija nego uzgajanje u zemlji?
Postoji mnogo razloga zbog kojih je hidrokultura efikasnija, ali primarni je zdravlje, jer hidrokultura ne koristi zemlju u kojoj se nalaze spore, buđi i mnogi drugi mikroorganizmi koji mogu dovesti do alergije. Nema neprijatnih mirisa iz zemlje, kao ni insekata koji se u njoj razvijaju. Bitno je napomenuti da nema straha od preteranog zalivanja, što je slučaj kod uzgajanja u zemlji, odnosno manje su šanse za truljenje korena, oboljenja i propadanje same biljke.
Hidroponika i aeroponika – savremene tehnike gajenja biljaka
Ceo korenov sistem podjednako usvaja hranljive materije iz vode. Potrebno je mnogo manje prostora, jer biljke uzgajane na ovaj način sporije uvećavaju masu korena, pa je presađivanje dosta ređe. Zahteva manje vremena, posvećenosti i brige, te je hidrokultura idealna za poslovne prostore.
Kojim biljkama ona najviše prija?
Hidrokultura prija svim biljkama, odnosno mogu se uzgajati i lisno-dekorativne vrste, povrće, začinsko bilje. Preporučujemo vam da za početak koristite sobne biljke koje su najlakše za održavanje u pomenutim uslovima. Idealne su difenbahija (Dieffenbachia), kalatea (Calathea), ukrasni bambus (Dracaena sanderiana), orhideje (Orchids), vodena palma (Cyperus alternifolius ), monstera ( Monstera deliciosa) i mnoge druge.
Pogodne su i lukovice zumbula, lala, amarilisa, gde se koriste posude sa uskim grlom, tako da lukovica nema kontakt sa vodom. Pokazalo se da je isplativo uzgajati povrće na ovaj način jer je prinos veći, dok je potrebno znatno manje vremena do cvetanja i samog sazrevanja ploda, jer biljka brže i bolje napreduje.
O čemu moramo voditi računa kada odlučimo da biljke uzgajamo bez zemlje?
Pošto govorimo o klasičnoj posudi u kojoj je voda, a ne o specijalnoj posudi za hidrokulturu koja reguliše nivo vode u posudi, moramo imati na umu da voda stalno isparava.
Što je posuda manja (dakle, sa manjom zapreminom), a temperatura u prostoriji viša, to će voda brže isparavati. Vodu stalno treba dolivati, tako da nivo vode u posudi uvek bude približno ujednačen, i treba je menjati na svake dve nedelje.
Ceo supstrat je preporučljivo prati na 2-3 meseca, što podrazumeva vađenje biljke, pranje supstrata i ponovno sađenje. Supstrat se pre svega pere zbog nagomilavanja soli i minerala iz vode, a ujedno i zbog algi.
Na mesec dana, u vodu u kojoj je biljka, treba sipati nekoliko kapi tečnog đubriva (nije obavezno). Voditi računa da koren nije izložen direktnoj sunčevoj svetlosti, a stabilnost same biljke postižete korišćenjem glinenih kuglica koje će sprečiti „plutanje“ biljke u posudi.
Autorka: Marina Mandadžić
Komentari