Planine su staništa velikog broja biljnih i životinjskih vrsta, ali i mesto za rekreaciju, odmor i beg od svakodnevne vreve karakteristične za urbane sredine. Upravo su raznolikost biodiverziteta i mirniji stil života razlozi zbog kojih ljudi odlučuju da se nastane i bave poljoprivredom na obroncima planina.
Fruška gora, stara gromadna planina koja se prostire na severnom delu Srema, ima veliki ekološki, istorijski i kulturološki značaj. Nekada ostrvo u Panonskom moru, a danas nacionalni park, Fruška gora broji više od 1.500 biljnih vrsta, 220 vrsta ptica, 60 vrsta sisara i 23 vrste vodozemaca i gmizavaca.
Možda vas zanima
Kada se govori o flori, ovaj spomenik prirode se može pohvaliti najvećom koncentracijom lipove šume u Evropi, što je stvorilo dobre uslove za razvoj pčelarstva. Fruškogorski lipov med sadrži više od 60 odsto nektara lipe, pa ne čudi podatak da je geografsko poreklo ovog meda zaštićeno. Prema rečima pčelara Nikole Kneževića, lipov med od ostalih vrsta izdvaja njegova izuzetna aroma koja je rezultat prisustva eteričnog ulja, kao i lekovita svojstva koja ima na ljudski organizam.
Najvećem bogatstvu Stare planine preti nestanak
„U drugoj polovini juna, tokom cvetanja lipe, na planini se smesti toliko košnica da kad uđete u šumu, samo čujete jednu ogromnu turbinu koja zuji svuda oko vas. Ovo je čest problem većine pčelara, jer postoje razni rizici, počev od mogućnosti zaraze društava jednih od drugih, preko manjih prinosa, pa i do krađe košnica. Iz tog razloga pčelari moraju pratiti i analizirati situaciju kako bi mogli da obezbede dobar prinos i izbegnu sve probleme“, rekao je Knežević.
Glavni stacionirani pčelinjak ovog pčelara nalazi se na Popovici, iznad Sremske Kamenice, na nadmorskoj visini od oko 250 metara. Pčelarstvom se Knežević bavi pet godina, a kako je odrastao u ruralnoj planinskoj sredini, od detinjstva gaji ljubav prema prirodi, te stoga ne iznenađuje njegova odluka da se bavi ovom poljoprivrednom delatnošću.
„Fruška gora je pogodna za bavljenje pčelarstvom iz nekoliko razloga. Ova planina mi odgovara zbog neposredne blizine, pošto živim u Novom Sadu. Takođe, Fruška gora ima dobar geografski položaj jer se celom svojom dužinom naslanja na reku Dunav, što rezultira raznovrsnom i bogatom vegetacijom koja može da daje prinose u rano proleće, ali i u kasno leto, kao i da pozitivno utiče na razvoj pčelinjih zajednica. Uz to, biljke obezbeđuju polen, kao i biljnu smolu koju pčele mogu da pokupe po šumi i da od nje proizvedu veoma kvalitetan propolis“, rekao je Knežević.
Fruška gora se osim raznovrsne flore i faune može pohvaliti i bogatim svetom gljiva, sa preko 1.400 registrovanih vrsta. Prema rečima Stevana Balubana, predsednika Gljivarskog društva Novi Sad, u njegovoj evidenciji je preko 200 lekovitih, jestivih ili uslovno jestivih gljiva.
„Fruška gora je poznata po neverovatnoj raznolikosti gljiva jer na njoj rastu mešane listopadne, a ima i više četinarskih sađenih šuma i šumaraka, ali to istovremeno znači da nijedne vrste gljiva nema u većim komercijalnim količinama. Gljive imaju važnu ulogu u prirodi, a ona uključuje mikorizu sa raznim vrstama drveća kojima gljive pomažu da bude zdravo i brže raste, a gljive saprobionti razlažu celulozu koja bi u suprotnom, da nema ovih organizama, za par godina prekrila našu planetu“, rekao je Baluban.
Gljivarsko društvo Novi Sad broji oko 70 aktivnih članova koji se edukuju tokom cele godine. Edukacija počinje na sastancima ovog društva, na kojima članovi donose gljive koje su pronašli, a iskusni gljivari ih potom determinišu i informišu članove o svakoj pojedinačnoj gljivi. Članica Gljivarskog društva Novi Sad, Jelena Gajić Vulić, kaže da je pre berbe neophodno znati koje se gljive mogu očekivati u tom periodu godine i terene na kojima bi mogle da rastu, a o ovome je najviše saznala na sastancima i odlascima na teren sa ostalim članovima Gljivarskog društva. Ona se sakupljanjem gljiva bavi od oktobra prošle godine, a ubrane gljive deo su njenog jelovnika.
Proizvodnja ovsa: Pogodan za gajenje u planinama
„Pošto sam početnik u branju, interesuje me svaka gljiva koju ugledam, te ih fotografišem i izučavam. Nejestive gljive ne diram, od onih koje su mi nepoznate uzimam samo uzorak u želji da ih determinišem, a jestive često upotrebljavam u ishrani. Pošto ne možemo uvek imati gljive u svežem stanju, sušim ih, blanširam pa zamrzavam, mariniram i kuvam slatko od gljiva. Tako mogu da ih jedem tokom cele godine“, kaže Jelena Gajić Vulić.
Fruškogorska vina su od davnina poznata po svom kvalitetu, zahvaljujući povoljnim uslovima koje ova planina nudi vinogradarima. Vinarija Kosović iz Sremskih Karlovaca uzgaja vinovu lozu sorte merlo, kaberne sovinjon, sovinjon blan, italijanski rizling i šardone. Nadmorska visina na kojoj se nalaze njihovi vinogradi iznosi 250 m, a površina na kojoj se prostiru iznosi osam hektara.
„Fruška gora je pogodna za uzgajanje vinove loze i proizvodnju vina zbog mnogo sunčanih dana i visokog terena. Takođe, sastav zemljišta je veoma povoljan, a na ovoj planini najbolje uspevaju bele sorte vinove loze“, rekao je Bojan Kosović.
Pijaća voda na Staroj planini trenutno vrednija od dijamanata!
Povoljan geografski položaj Fruške gore, veliko bogatstvo livada i šuma, ali i struktura zemljišta koja pogoduje uzgoju vinove loze i drugog voća, stvaraju niz mogućnosti za one koje žele da se bave određenom poljoprivrednom delatnošću upravo tu, na obroncima „vojvođanske lepotice“. A za one koje samo žele da okuse plodove prirode ove planine, tu je etno selo i odmarališta u kojima mogu da probaju gastronomske specijalitete i vrhunska fruškogorska vina.
Autor: Tanja Prolić, novinarka
Sagovornici:
Nikola Knežević, pčelar
Stevan Baluban, predsednik Gljivarskog društva Novi Sad
Jelena Gajić Vulić, članica Gljivarskog društva Novi Sad
Bojan Kosović, vinar
Komentari