Svi poljoprivredni proizvođači dobro znaju da je pravilna prihrana biljaka osnova svake uspešne proizvodnje, bilo da je u pitanju ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo ili uzgoj lekovitog, začinskog ili ukrasnog bilja. Svaka uzgajana kultura zahteva pravilnu ishranu, odnosno obezbeđivanje dovoljne količine potrebnih elemenata u skladu sa njenim potrebama u datoj vegetativnoj fazi. Svaki nedostatak ili pak višak hranljivih materija biljka vrlo jasno pokaže. Premala ili prekomerna količina nekog elementa negativno utiče na biljku pa se samim tim znaci kojima signalizira manifestuju njenim propadanjem. Razaznajte ih na vreme kako bi sprečili smanjenje prinosa i opadanje kvaliteta plodova.
Azot
Nedostatak
Azot je krucijalan elemenat za rast i razvoj biljaka. Njegov nedostatak biljke vrlo teško podnose. Kako on utiče na formiranje lisne površine i proizvodnju hlorofila, jasno je da će se njegov nedostatak manifestovati u vidu slabe obojenosti listova i njihovog sitnog rasta.
MOŽDA VAS ZANIMA
Osim toga, kod starijih listova vidljivo je prevremeno menjanje boje u žutu, ono potom sve više tamni i postaje smeđe. Listovi na biljci postaju uspravni. Usled sprečavanja proizvodnje hlorofila biljke kukuruza prestaju da rastu, a njihova boja je svetlozelena ili žuto zelena (u zavisnosti od toga koliki se manjak hlorofila javio).
Dolazi do slabijeg formiranja delova biljaka: javljaju se tanki i kratki mladari, krošnja je manje razgranata, plodovi voćaka opadaju prilikom zametanja. Takođe, samo cvetanje biljaka je smanjeno, klas, grozd, krtola, zadebljali koren ili metlica manji su nego što bi trebalo, slabije su razvijeni. Kod ratarskih kultura dolazi do slabijeg bokorenja, na stabljikama istih su uočljive pruge crvenkaste boje.
Pored toga, kako azot utiče na formiranje osnovnih delova biljaka – korena i stabla, dolazi do sporijeg rasta svih kultura, one zaostaju u porastu u odnosu na biljke koje se gaje na tlu dovoljno snabdevenim azotom. Takođe, azot utiče na otpornost biljaka i pomaže im da se lakše izbore sa mrazem i bolestima, te su usled nedostatka ovog elementa uzgajane biljke osetljivije.
Višak
Ako nedostatak azota utiče na smanjen intenzitet boje listova i njihovu veličinu, jasno je da njegova prekomerna količina dovodi do snažno zelene boje listova i njihove preterane bujnosti. Višak azota je naročito štetan za voćne kulture: produžava se vegetacija te mladari nespremni dočekaju zimu i dolazi do njihovog izmrzavanja.
Plodovi svih voćnih kultura nemaju željeni kvalitet i ne mogu dugo da se čuvaju. Takođe biljke koje su izložene prekomernoj količini azota teško podnose sušu.
Koja prirodna đubriva sadrže puno azota?
Fosfor
Nedostatak
Osnovna uloga fosfora je da doprinosi otpornosti biljaka na niske temperature, kao i na poleganje. Biljke najviše „traže“ fosfor u ranoj fazi rasta i formiranju korenovog sistema, a njegov nedostatak jasno je vidljiv i izaziva niz problema u biljnoj proizvodnji. Biljke zaustavljaju svoj rast ili rastu veoma sporo, one zaostaju u porastu čak dve nedelje.
Sporije se formiraju i cvetni i lisni pupoljci, kao i mladari. Njegov manjak je naročito problematičan tokom cvetanja jer dolazi do nepotpune oplodnje ženskih cvetova. U voćarstvu nedostatak fosfora uzrokuje još jednu potreškoću – plodovi gube na čvrstini, previše su mekani.
Kada je reč o ratarstvu: duži je period sazrevanja zrna nego inače, klipovi su premali i imaju nepravilan red zrna. Stabljika je kraća, neotporna na poleganje, a lišće dobija bronzanu boju (usled povećane sinteze antocijana).
Promene su vidljive i na lišću drugih vrsta biljaka – naličje listova (uglavnom starijih) poprima ljubičastu boju pogotovo peteljka i nervatura bliže njoj.
Višak
Simptomi višak fosfora u zemljištu su zapravo simptomi nedostatka kalcijuma, magnezijuma ( u nastavku), jer prekomerna količina fosfora ometa snabdevanje biljaka ovim elementima. Stvara se i manjak cinka.
Kako dodati fosfor u tlo: 8 različitih načina za kvalitet zemljišta
Kalijum
Nedostatak
Uloga kalijuma u biljnoj proizvodnji je višestruka: naime, osim što utiče na fotosintezu, pospešuje rast vegetativnih organa, a plodovi zahvaljujući ovom elementu imaju intenzivniju boju kao i povoljniji sadržaj šećera i suve materije. Ono što je karakteristično za kalijum je da je on važan za biljke u apsolutno svim fazama njihovog razvića, što dovoljno govori o tome koliko je njegov nedostatak neželjen.
Jasno je na osnovu gornjeg pasusa da će usled manjka kalijuma dobijeni plodovi biti manje obojeni, a postotak šećera će takođe biti smanjen. Isto tako, njihova tržišna vrednost se gubi i zbog loše strukture mesa koje postaje previše tvrdo ili pak previše sunđerasto. Kada se govori o voćnim kulturama, u zasadima šljive i kruške pogotovo ne smete dozvoliti nedostatak ovog elementa, kao ni prilikom gajenja jabuke i maline.
Kada je reč o ratarskim kulturama na kalijum su vrlo osetljivi kukuruz, šećerna repa, lucerka, heljda i suncokret a kada je o povrću reč: paradajz, spanać i krompir. Kod ratarskih i povrtarskih kultura nedostatak kalijuma dovodi do ozbiljnog problema: poleganja usled nedovoljno razvijenog korena.
Listovi su odlični pokazatelji nedostatka kalijuma: oni su sitniji i uzani, boja im je žutozelena. Na obodu listova i zonama između lisnih nerava vidljiva su žuta polja u okviru kojih vremenom dolazi do sušenja i vidljivih mrkih, crvenobraon nekrotičnih delova.
Zbog toga obodi listova izgledaju kao sprženi. Ta žuta polja sa nekrotičnim lezijama se potom uvijaju ka licu lista i dolazi do njegovog kovrdžanja.
Višak
Vidljivi znak viška kalijuma je taj da se sprečava usvajanje kalcijuma od strane biljke, tako da prekomerna količina kalijuma ima iste simptome kao nedostatak kalcijuma (u nastavku teksta).
Prirodno đubrivo od kore banane – za lepe i zdrave biljke
Kalcijum
Nedostatak
Nedovoljna koncentracija ovog elementa naročito je pogubna u proizvodnji povrća i voća, jer smanjuje čvrstinu plodova, njihovu transportabilnost i mogućnost skladištenja. Plodovi jabuke imaju gorke pege. Na plodovima je vidljiva trulež na vrhovima, naročito kod paradajza i paprike.
Biljke rastu usled nedostatka kalcijuma žbunasto, a na listovima biljaka su takođe vidljivi znaci nedostatka tog elementa. Prvo, smanjuje se broj listova, a na postojećim listovima se vršni deo uvija, poprima tamnu boju i vidljive su nekroze, naročito kod kruške i jabuke.
Višak
Kod kruške i dunje dovodi do hloroze listova. Njegov višak sprečava usvajanje magenzijuma, te su simptomi viška kalcijuma zapravo simptomi nedovoljne količine magnezijuma (sledeći element).
Kako se pravi čaj od ljuski jaja i zašto je dobar?
Magnezijum
Nedostatak
Osnovna uloga magnezijuma je ta da ulazi u sastav hlorofila. Stoga i ne čudi što se njegov nedostatak manifestuje uglavnom gubitkom zelene boje listova. Simptomi su prvo vidljivi na starijem lišću jer se kod istog javlja žutilo, a takođe primetna je i prugavost lišća. Žute mrlje se šire od središnjeg nerva prema obodu lista, i on vremenom celokupno postaje mrke boje, boje rđe. Dolazi do prevremenog opadanja lišća.
Višak
Prekomerne količine ovog elementa dovode do sprečavanja usvajanja kalijuma, dakle simtpomi su slaba kolorizovanost plodova, koji su previše drvenasti ili sunđerasti. Dolazi do poleganja mnogih povrtarskih i ratarskih kultura, a javljaju se i žuta polja na listovima sa crvenobraon nekrotičnim delovima.
Soc od kafe kao đubrivo za biljke i cveće – 7 neverovatnih načina upotrebe taloga u bašti
Bor
Nedostatak
Smanjena koncentracija ovog elementa dovodi do sprečavanja oplodnje jer bor utiče na rast polenovih prašnika. Ova odlika bora otkriva i njegov nedostatak vrlo lako: procenat cvetanja i oplodnje je umnogome smanjen, a kod ploda se tokom njegovog razvoja javljaju deformiteti. Kada se uzgajaju brokoli i karfiol pri smanjenoj koncentraciji bora dolazi do javljanja šuplje stabljike tih kultura.
Lišće postaje sitnije. Najosetljivije kulture na nedostatak bora su dve gorenavedene, kao i celer, suncokret, lucerka, ali i šećerna i stočna repa. Kod poslednje dve kulture nedovoljna količina bora dovodi do oboljenja zvanog „trulež srca“.
Višak
Čini se da višak bora ima još više posledica po uzgajane biljke. Na listovima je vidljivo sušenje koje kreće od vrha ili oboda lista. Kod šljiva je primetno sušenje mladara. Na stablima različitih vočnih kultura dolazi do pucanja kore, a na peteljkama se pojavljuju plutasta tkiva.
Koji je prirodan izvor bora za biljke?
4 vrste đubriva i kako ih izabrati
Komentari