Korovi postaju sve cenjenija komponenta baštovanstva. Preispitujući njihovu ulogu, došlo se do toga da se korovi koriste i u ishrani poput, recimo, lišća maslačka koji postaje rado viđen međuusev. Takođe, biljkama koje su se do juče smatrale korovima poput gaveza i nekih mahunarki, pospešuje se rast i razvoj kako bi revitalizovale zemljište. Baštovani, zapravo, počinju da cene korove kao sredstvo uz pomoć kojeg se mogu otkriti karakteristike zemljišta na kojem se želi uzgajati neki usev.
Džef Luton, pobornik permakulture, smatra da korovi nisu problem već simptom lošeg stanja zemljišta. Drugim rečima, korovi se i zapate na određenom mestu upravo zato što zemljište pati od nekog nedostatka ili je u lošoj kondiciji što pruža mogućnost korovima da bujaju, a priroda na taj način pokušava da izleči samu sebe. Priroda uvek teži stabilnosti, a korovi su deo tog procesa posebno na bolesnom tlu.
Možda vas zanima
Pri svakom pojedinačnom problemu sa zemljištem, dolazi do pojave karakterističnog korova i ako naučimo da ih prepoznajemo, na osnovu njih možemo proceniti formu zemljišta i pronaći uzroke problema. Nakon toga, možemo lakše ubrzati oporavak zemljišta. U međuvremenu, možemo uzgajati odgovarajuće biljke kako bi pospešili ovaj proces i obezbedili prinos koristeći i korov koji je već tu prisutan.
Budući da svako podneblje, tip zemljišta i klimat ima svoje vrste biljaka prethodnica, korisno bi bilo upoznati se sa njihovim obeležjima i koristiti ih kao pomagala u donošenju odluka vezanih za uzgoj useva.
Korenov sistem
Korenov sistem korova može nam otkriti mnogo o stanju zemljišta. Na primer, korovi koji imaju dubok i burgijast koren, poput maslačaka i čička, ukazuju na zbijenost strukture zemljišta što biljkama sa plićim korenom otežava ukorenjavanje. Ovakav koren korova rastresa zemljište i nakon što se korov razgradi, omogućava prolaz vodi, hranljivim materijama i slabijem korenovom sistemu.
Sa druge strane, korov koji ima razgranat korenov sistem ili busenje trave su vrlo verovatno prisutni jer je zemljište suviše mekano i podložno eroziji.
Stoga, kada na zemljištu primetimo obilje korova, bilo bi dobro da proučimo njegov korenov sistem i da u skladu sa tim primenimo određene tehnike oporavka zemljišta ili da odaberemo odgovarajuće biljke koje na takvom zemljištu uspevaju.
PH vrednost zemljišta
Baš kao i usevi, neki korovi bujaju u zavisnosti od nivoa kiselosti odnosno alkalnosti zemljišta. Borovnice, primera radi, nećemo saditi na zemljištu alkalne strukture jer znamo da uspevaju jedino na kiselim zemljištima. Tako i određeni korovi poput, bokvice, lišajevice, deteline mogu da ukažu na kiselost sredine dok druge poput kamilice signalizuju alkalno zemljište.
Vispren baštovan će na osnovu ovih signala odabrati koje biljke da gaji na određenom tlu, i ako je zemljište alkalno pre će gajiti kupusnjače nego pomenute borovnice.
Tip i forma zemljišta
Ako je zemljište peskovitog tipa, velike su šanse da tu raste različak ili pasja kamilica ali ako je u pitanju ilovača od korova će preovlađivati divlji beli luk, bokvica ili ljutić.
Zemljišta bolje snabdevena vodom pogoduju razvoju rogoza, šaši, belog sleza, dok na suvim zemljištima opstaje poljska detelina.
Ishranjenost zemljišta
Kada na korove prestanemo da gledamo kao na pošast shvatićemo da, i oni kao i sve ostale biljke, imaju potrebe za hranivima iz zemljišta. Stoga, prisutvo nekih korova ukazuje na to koja hraniva zemljište sadrži. Cikorija i prkos znak su da je zemljište bogato ishranjeno, dok detelina i šaš znače suprotno. Prisustvo draca može da znači nedostatk gvožđa i bakra, dok je rast paprati i trave indikator isušenosti zemljišta.
Skupine korova
Važno je znati da nijedan pojedinačni korov ne daje sve potrebne informacije o zemljištu, već je odgovor na pitanje kakvo je stanje određenog parčeta zemlje moguće dobiti jedino uzimajući u obzir čitave skupine korova i tumačeći njihove karakteristike.
Izvor:Permaculturenews
Komentari