Iako bi vuna, pored mesa, sira i jaganjaca za priplod, ovčarima mogla da donosi jedan deo zarade, ovaj kvalitetan proizvod već godina je poprilično zanemaren. Zbog niske otkupne cene većina proizvođača vunu baca, dok tek veoma mali procenat završi kao odevni predmet.
Vuna se BACA
Za vunu, koja se pored tekstilne industrije može koristiti i u drugim granama privrede, organizovanog otkupa nema osim pojedinih preduzeća koja se bave ovom delatnošću. A, da potencijala ima da se ona iskoristi govore i podaci iz Kolubarskog okruga, gde u selima ovom kraja ima oko 49000 ovaca umatičnom zapatu, i to najviše sjeničke soja.
Možda vas zanima
‘’Ako uzmemo ovaj broj ovaca, bez grla koja su u proizvodnom zapatu i proizvodnju vune po ovci od oko dva i po kilograma, dolazimo do podatka da se godišnje proizvede oko 122 tone vune. Vuna je po značaju primarni proizvod ovaca koji se nažalost poslednje tri godine baca, zakopava ili spaljuje. Razlog tome je što niko nije zainteresovan da je otkupi, pa vlasnici stada ovaca ne znaju šta da rade sa ostriženom vunom’’, kaže Predrag Jokić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu.
Cena do pre 5 godina bila pristojna
Po rečima Jokića, savetodavca za stočarstvo, do pre pet, šest godina vršen je otkup vune po ceni od oko 100 dinara za kilogram čime su mogli da se pokriju troškovi striže ovaca i vlasnici ovaca su bili zadovonjni. Međutim, kako navodi, posle toga dolazi period kada je vršena zamena vune za kamenu so u odnosu kilogram vune za kilogram kamene soli, tako da je vršena razmena po principu „ daj šta daš“ i jedan deo proizvedene vune nije uništavan.
Sporadično, ali vredno pomenuti, da je jedan broj gazdinstava iskoristio vunu kao izolacioni materijal tavanskog prostora.
U selu Tubravić nadomak Valjeva, Ivan Marinković, koji je pre par godina na porodičnom gazdinstvu zapatio stado od 60 grla sjeničke pramenke, kaže da svakog proleća baci oko 120 kilograma vune.
Ovčarstvo u Srbiji: KAKVA je situacija i ima li PERSPEKTIVE?
‘’Kada smo počeli da se bavimo ovim poslom angažovali smo šišača ovaca kome smo uz korekciju cene šišanja davali vunu, koju je on prodavao. Međutim, otkada smo mi počeli sami da šišamo ovce, neke tri, četiri godine, a pošto nema neke finansijske dobiti od vune ili je ona toliko mala, i uopšte se ne isplati skladištiti je, mi tu vunu nažalost bacamo.
Da je neka solidnija cena verovatno bi prodavali. Koliko sam čuo, proletos su pojedini otkupljivači nudili 15 dinara po kilogramu ili uzimali u zamenu za kamenu so’’, navodi Marinković.
Vuna isplativa za one koji PLETU
Sa druge strane vuneni džemperi, čarape, patofne, prsluci, kape, rukavice poslednjih godina vraćaju se u modu i sve su traženiji. Ko zna da plete njemu se isplati i od ovog posla može da zaradi.
‘’Za jedan prsluk potrebno je jedno 800 grama vune, za džemper kilogram, a za čarape 200-250 grama. Vunu nabavljamo iz Šapca, Koceljeve, Zavlake, Užica, jer ovde nas niko ne prede. Nema žena više koje predu. Svi nabavljamo vunu i svi nabavljamo od isti pred ćarape.
Ima u valjevskom kraju vune, ali vuna se predaje tim proizvođačima koji predu vuna, a mi od njih kupujemo pređu i plaćamo 900 do 1000 dinara kilogram’’, ispričala nam je Branka Vilotić iz Valjeva, koja na ovdašnjoj ‘’zelenoj pijaci’’ prodaje ručno pletene proizvode od vune.
Ovaj posao pre petnaestak godina počela je sa sugrađankama Verom i Miladom, kada su kako kaže, prodavale tek po nekoliko pari čarapa, ali iz godine u godini interesovanje je sve više raslo.
‘’Bile smo zadovoljne ako prodamo 100 pari čarapa u toku zime, a sada se proda mnogo vise.
Sa prodajom nema problema, samo treba raditi. Vuna je zdravija. Nema šanse da kupovna čarapa iako je debela bude bolja od vunene. Tu ima i sintetike, ima i vune, ali ne može da bude topla kao čarapa od vune’’, kaže Branka.
Da se vuna vraća u modu potvrđuje i Vera Đukić. Priča da roditelji sve češće kupuju čarape i druge odevene predmete od vune kako bi se navikavala na ovaj materijal.
‘’Sada je ova vuna mekša, prijatnija za nošenje, nego nkadašnja koja je bila oštrija. Ona jeste možda bila kvalitetnija, ali se ova lakše nosi, kao da je vunica. Vune ima, samo nema gde da se uredi. Prerada je skupa, dok se vuna jeftino plaća u otkupu pa je obično bacaju’’, kaže naša sagovornica.
Komentari