Koje su projekcije i izazovi u poljoprivredi, prema izveštaju koji su objavili Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), globalna poljoprivredna i prehrambena proizvodnja nastaviće da raste u narednih deset godina, ali u sporijem tempu nego prethodnih decenija, usled demografskih trendova.

Prema “OECD-FAO Izgledima za poljoprivredu 2023-2032”, globalna proizvodnja useva, proizvoda životinjskog porekla i ribe procenjuje se da će rasti prosečnom godišnjom stopom od 1,1 odsto tokom perioda, što je polovina tempa zabeleženog u deceniji koja se završila 2015. godine.

Ukupna potrošnja hrane očekuje se da će rasti za 1,3 odsto godišnje do 2032. godine, što ukazuje na porast udela poljoprivrednih proizvoda korišćenih kao hrana.

Kakvo je stanje sa trendovima u poljoprivredi u protekloj deceniji?

U poslednjoj deceniji, poljoprivredni sektor doživeo je nekoliko ključnih trendova:

1. Digitalizacija i tehnološki napredak:

Poljoprivrednici sve više koriste tehnologiju, poput pametnih uređaja, softverskih rešenja i GPS tehnologije, za poboljšanje efikasnosti i povećanje prinosa. Ovo obuhvata upotrebu preciznog navodnjavanja, pametne mašine, aplikacije za upravljanje usevima i druge tehnološke alate.

2. Održivost i organska proizvodnja:

Postoji sve veći naglasak na održivim poljoprivrednim praksama, uključujući smanjenje upotrebe hemikalija, podršku organskoj proizvodnji, upotrebu obnovljivih izvora energije i očuvanje zemljišta radi dugoročne produktivnosti.

3. Povećana upotreba biotehnologije:

Genetski modifikovani usevi postaju sve zastupljeniji, nudeći veću otpornost na bolesti, štetočine i sušu. Ovo je otvorilo debatu o sigurnosti hrane, ali je istovremeno poboljšalo prinose i efikasnost proizvodnje.

4. Globalni izazovi i klimatske promene:

Poljoprivredni sektor suočava se s izazovima kao što su klimatske promene, česte ekstremne vremenske uslove, kao što su suše ili poplave, koje utiču na prinos i stabilnost tržišta hrane. U isto vreme, postoje napore za prilagođavanje ovim promenama, uključujući nove prakse uzgoja i tehnologije.

5. Promene u potrošačkim navikama:

Potrošači sve više zahtevaju transparentnost u proizvodnji hrane, tražeći informacije o poreklu, bezbednosti i održivosti proizvoda. Ovo je dovelo do veće popularnosti lokalnih proizvoda, organske hrane i proizvoda sa jasnom ekološkom etiketom.

Ovi trendovi su oblikovali poljoprivredni sektor u poslednjoj deceniji, usmeravajući ga ka većoj efikasnosti, održivosti i prilagođavanju novim izazovima, poput klimatskih promena. 

Proizvodnja ciljanih poljoprivrednih proizvoda u fokusu poljoprivrede

Rast proizvodnje žitarica

Očekuje se usporavanje rasta proizvodnje žitarica, delom zato što je per capita konzumacija hrane već dostigla zasićenje u mnogim zemljama, navodi se iz OECD.

Rast proizvodnje šećera

Rast potrošnje šećera biće vođen isključivo Afrikom i Azijom, gde se očekuje nagli porast potražnje u područjima gde je nivo per capita konzumacije trenutno nizak.

Trgovinski odnosi i projekcije za budućnost

Globalna trgovina poljoprivrednim proizvodima obuhvaćenim izgledima očekuje se da će rasti po stopi od 1,3 procenata godišnje – pola tempa zabeleženog u protekloj deceniji – uglavnom usled sporijeg rasta potražnje srednjih prihoda zemalja.

Klimatske promene i poljoprivreda danas

Emisije gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede očekuje se da će porasti za 7,5 procenata u narednoj deceniji – nešto manje od polovine projektovanog rasta proizvodnje – što ukazuje na značajan pad u ugljeničnoj intenzivnosti poljoprivredne proizvodnje.

Radeći sa preko 100 zemalja, OECD je globalni forum za politiku koji promoviše politike za očuvanje individualnih sloboda i poboljšanje ekonomske i socijalne dobrobiti ljudi širom sveta.