Počeo je i period prolećnog prskanja i zaštite useva. Zato smo odlučili da vam pokažemo na koje delove vaše prskalice morate posebno da obratite pažnju, kako bi ona bila ispravna, a njeni efekti najbolji mogući.
S obzirom na to da je naš sagovornik Pera Dutka čitav svoj radni vek proveo je u PKB-u kao traktorista, u ispravnost prskalica se odlično razume. Zato nam je objasnio koje delove prskalice bi trebalo posebno da proverite i kako možete da rešite moguće probleme prilikom rada sa njom.
„Ukoliko niste uradili zimski remont prskalice, veoma je važno da ga uradite na proleće. Trebalo bi da se najpre proveri da li je kardan ispravan, zatim ventile na pumpi, a onda se dolazi i do razvodnika i manometra. Dizne je takođe trebalo proveriti još na jesen. One se moraju oprati nekim deterdžentom.“
„Ukoliko ste ovih nekoliko stvari uradili, možete da pređete na sledeći korak, a to je štelovanje prskalice. Veoma je važno da znamo koliko će ona baciti litara nečega po hektaru, iako naravno svaka litraža zavisi od želje i potrebe domaćina koji koristi prskalicu.“
„Za štelovanje prskalice morate najpre da naduvate vazduh u membrani na pumpi. Pritisak u membrani vam daje i pritisak na manometru. On mora da bude ujednačen, da bi pumpa ravnomerno radila, što će se odraziti i na dizne. Time ćete dobiti ravnomerno rasturanje tečnosti po širini prskalice. Onda bi trebalo da odredite dužinu puta i širinu prskalice, kako biste videli koja vam je potrošnja po hektaru.“
Jedan od najvažnijih detalja na koje bih skrenuo pažnju jeste obavezan zaštitnik na kardanu.
Vi ste vašu prskalicu obeležili jedinicama mere, odnosno oznakama za stotine litara koje staju u nju. Pretpostavljam da postoji razlog da je ovako obeležite?
„Jednostavnije je da se prati nivo tečnosti u prskalici na ovaj način. Ja sam ove oznake nacrtao običnim korektorom, kako bi se bolje videle. Inače, naglasio bih još i da kada se određuje nivo vode u prskalici, ukoliko želite da budete zaista precizni, ona mora da stoji ravno. Jedino vam tako neće niti zafaliti, niti biti višak tečnost koju ste sipali u prskalicu.“
Da li se može dogoditi da čak i ako smo sve ovo uradili kako ste rekli u radu ipak dođe do nekih problema?
„U svakom radu može da dođe do problema sa ventilom na pumpi, što će iskusniji ratari sigurno odmah primetiti. To se vidi po pritisku, odnosno po tome da li nešto na diznama treperi ili ne. Zato je važno da se u toku sezone više puta peru sita, kako ne bi došlo do začepljenja.“
Dizne se moraju oprati nekim deterdžentom.
„Sito jeste zaštita, ali nekada i voda može da napravi problem, naročito ukoliko se uzima iz kanala. Nadovezao bih se sada i pričom o važnosti membrane. Ukoliko vam se desi u toku rada da pritisak pada, znajte da imate problem sa membranom na pumpi, bilo sa vazdušnom ili uljnom. Na domaćim pumpama se ona može lako zameniti, na stranim je već bolje da taj posao radi majstor.“
„U svim ovim koracima može da se pogreši. Ipak, jedan od najvažnijih detalja na koje bih skrenuo pažnju jeste obavezan zaštitnik na kardanu. U suprotnom, tokom rada može doći do velikih povreda, naročito ako on uhvati deo vaše garderobe. Zato ne bi smelo da se radi bez zaštite kardana!“
Sagovornik:
Pera Dutka, bivši traktorista u PKB-u