Koštičavo voće, a posebno šljiva, vrlo su isplative voćne kulture za plantažni uzgoj, naročito ako se plodovi prerađuju. Za uspešan uzgoj voćnjaka neophodno je da se primene osnovni koraci pre sadnje sadnica, ali i da se pravilno posade i neguju biljke, kako bi vas nagradile svojim plodovima.
Priprema zemljišta
Koliko će drvenaste voćke da troše hranljivih materija iz zemlje zavisi od mnogo činilaca, kao što su vrsta, sorta, gustina zasada, visina prinosa, starost voćnjaka… Za normalan razvoj i život voćaka neophodno je 16 elemenata: ugljenik, kiseonik, vodonik, azot, fosfor, sumpor, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe, bor, cink, mangan, molibden, bakar i kobalt.
Pre nego što kupite sadnice šljive i posadite ih, a naročito pre unošenja dodatnih količina ovih elemenata u zemlju, neophodno je uraditi analizu zemljišta kako biste znali u kojoj količini je prisutan svaki od ovih elemenata.
Unošenje većih količina elemenata od onih koje su biljkama potrebne povećavaju se troškovi proizvodnje bez ikakve potrebe, a može dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksičnosti i nedostataka nekih drugih elemenata.
Sadnja šljive
Mlade sadnice najbolje je posaditi dok biljke miruju, u kasnu jesen ili rano proleće.
Odabir mesta za sadnju
Šljive treba saditi na mestu koje sadrži određene karakteristike. U suprotnom možda neće dobro rađati. Šljiva voli ilovačasto, dobro drenirano tlo. Ne voli glinena zemljišta u kojima će koren biti stalno vlažan.
Odaberite mesto sadnje koje je dobro osunčano, odnosno koje ima minimum 6-8 sati direktne sunčeve svetlosti.
Izbegavajte sadnju u nižim predelima, gde šljiva može da izmrzne, jer mraz može da je ošteti. Zbog ranog cvetanja, šljiva je posebno osetljiva na prolećne mrazeve, a ukoliko se cvetovi oštete, neće biti ni plodova.
Ukoliko je moguće, pronađite zaštićenu lokaciju od vetrova, poput mesta na južnoj ili zapadnoj strani.
Način sadnje
Sadnice šljive standardne veličine treba saditi na udaljenosti 6-8 metara, a ukoliko je reč o patuljastim sortama njihova udaljenost treba da iznosi 3-4,5 metra.
Iskopajte rupu koja je nekoliko centimetara dublja i šira od korenja.
Ukoliko ste uzeli sadnicu sa golim korenom, postavite biljku u sredinu rupe na vrhu malog sloja zemlje i raširite korenje kako ne bi bilo bespotrebno savijeno.
Prilikom sadnje kalemljenog drveta, važno je da spoj kalema bude nekoliko centimetara iznad tla. Ovo se posebno odnosi na patuljaste sorte.
Za sadnice uzgajano u saksijama, jednostavno postavite korensku kuglu u sredinu rupe.
Ispunite rupu zemljom, povremeno se zaustavljajući kako biste bili sigurni da je korenje temeljno pokriveno i da oko sadnice nema većih vazdušnih džepova.
Tokom sadnje, sadnicu temeljno zalivajte. Ovo pomaže da se zemlja slegne oko korena. Sadnice je potrebno zalivati prvih nekoliko nedelja nakon sadnje.
Ukoliko je reč o sadnici golog korena, preporuka je da ima potporu minimum godinu dana, dok drvo ne postane stabilno da može samostalno da stoji.
Nega šljive
Nega šljive podrazumeva zalivanje i đubrenje. Za dobar i visok prinos šljive ove agrotehničke mere su veoma važne.
Zalivanje šljive
Mladi voćnjak je potrebno zalivati svake nedelje tokom prve sezone uzgoja kako biste pospešili razvoj. Zatim, nastavite sa redovnim zalivanje. Do sledećeg zalivanja obično se sačeka dok se zemlja ne prosuši, ali ne i u potpunosti osuši.
Ukoliko je reč o sušnoj godini, dobro ih zalijte sredinom oktobra da biste im obezbedili dosta vlage tokom zimskih meseci.
Đubrenje šljive
Od pravilnog đubrenja najviše zavisi brzina rasta i razvoja voćaka. U prvoj i drugoj godini voćke se đubre pojedinačno. Zona đubrenja oko voćaka treba da bude nešto šira od krošnje.
Kada drvo počne da daje rod, potrebna je redovna prihrana, koja se obavlja dva do tri puta godišnje. Sastoji se od osnovnog đubrenja i prihrane. U osnovnom đubrenju primenjuje se đubrivo sa manje azota, a više fosfora i kalijuma, dok prihrana stavlja naglasak na azot.
Meliorativno đubrenje voćnjaka
Pod meliorativnim đubrenjem podrazumevamo unošenje osnovnih hraniva u zemljišta, a radi postizanja optimalne količine hranljivih materija. Time se voćnjacima omogućuje dovoljno snabdevanje hranivima dugi niz godina. Od osnovnih hraniva to su fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i sumpor.
Organska i mineralna đubriva u jesen rasipaju se po površini, a zatim rigolovanjem zaoravaju na dubinu rasta korena (do 60 cm). Za meliorativno i osnovno đubrenje mogu se koristiti visoko koncentrovane formulacije kompleksnih đubriva sa naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma: NPK 5-20-30 S, NPK 8-16-24.
Orezivanje šljive
Za kontrolu štetočina i bolesti neophodno je orezivanje šljiva. U zavisnosti od sorte, primenjuju se i različite tehnike orezivanja. Orezivanje se obavlja u dva navrata: dok biljke miruju i u vreme vegetacije.
Takođe, možete da stavite malč oko drveća kako biste kontrolisali rast korova, ali obavezno ga uklonite u kasnu jesen da ne bi postao stanište štetočina. Možete i lagano da kultivišete tlo oko šljiva u kasno proleće kako biste uklonili štetočine koje su u zemlji.
Na jesen, uklonite sve polomljene ili suve grane.
Da bise sprečili povrede u zimskim mesecima ne bi bilo loše obmotati donji deo stabla sa zaštitom, a posebno ako je reč o mladom zasadu.
Berba i čuvanje plodova šljive
Šljiva je spremna za berbu od kraja leta do jeseni, zavisno od sorte i područja gde se uzgaja.
Ako je koža ploda meka pod nežnim pritiskom prstiju – šljiva je spremna za branje. Plod se bere tako što se laganim zaokretom plod odvaja od grane.
Evropske šjlive imaju najbolji ukus kada ostanu da sazru na drvetu.
Japanske šljive se beru nešto ranije, a ostavljaju se da sazru na hladnijem mestu.
Što se tiče čuvanja, nažalost, šljiva ne može dugo da se čuva, ali se može na bezbroj načina preraditi: od sušene šljive, preko džemova i kompota, do rakije.
Alternativno, plodovi se mogu sakupiti kada imaju veću čvrstinu i skladištiti na hladnom mestu da potpuno sazru.
Najbolja temperatura za čuvanje je u rasponu od -1 do 1 stepen, sa relativnom vlažnosti vazduha oko 90–95%; ako se drže u ovakvim uslovima, šljive mogu da se sačuvaju nekoliko meseci.
