Suncokret, pored soje i uljane repice spada u najvažnije uljarice u Srbiji. Ova ratarska kultura vodi poreklo iz Meksika i Perua gde su ga tamošnji narodi gajili od davnina, a na Starom kontinentu postaje zastupljen u 16 veku. Zemlja u kojoj je započeta prva komercijalna proizvodnja ove biljke je Rusija.
Odabir zemljišta
Najadekvatnijim se smatra duboko, strukturno zemljište, idealno ga je sejati na černozemu i ritskoj crnici, a pH vrednost zemljišta treba da iznosi od 6,0-6,8.
Suncokret se može gajiti na istoj parceli nakon 5,6 godina. Najbolji predusevi su strna žita, kukuruz. Ukoliko se ne poštuje preporučeni razmak između setve suncokreta na isto mesto, dolazi do povećane pojave bolesti, na prvom mestu plamenjače. Ovo može rezultirati smanjenjem prinosa suncokreta u rasponu od 50 do 80 posto. Suncokret je nužno gajiti u plodoredu jer predstavlja metu za različite bolesti i insekte.
Ako se seje nakon strnog žita, obrada zemljišta se startuje ljuštenjem strništa nakon žetve istog i to na dubini od 10 do 15 centimetara. Zadatak ove radnje je da se zadrži potrebna vlaga u zemljištu i podstakne rast korova koje je zatim potrebno suzbiti.
Kada je reč o intenzivnoj proizvodnji, suncokret se smatra odličnim predusevom za većinu njivskih kultura, upravo zbog činjenice da rano napušta njivu.
Osnovna obrada zemljišta obavlja se na jesen i to na dubini od 25 do 30 centimetara. Glavni cilj jesenje obrade zemljišta je da se nagomilaju rezerve zimske vlage i omogući dublji prodor korena. Ovim se povećava njegova tolerantnost na sušu.
Kada je zemljište grubo obrađeno seme suncokreta može propasti između grudvi i zadržati se na površini. Stoga je važna predsetvena priprema zemljišta kako bi se ono usitnilo, izravnalo i rastresao njegov površinski sloj.
Đubrenje suncokreta
Na osrednje plodnim zemljištima, po hektaru suncokretu treba obezbediti 100 kilograma azota, 120 kilograma fosfora i 140 kilograma kalijuma. Tačne količine hraniva se određuju analizom zemljišta.
Azot je veoma važan element za suncokret jer ima ključnu ulogu za rast vegetativnih organa, a njegova nedovoljna količina dovodi do smanjenja lisne mase, stvaranja manjih glava i oslabljenog rasta biljke. Međutim, ne treba unositi količine veće od preporučenih jer dolazi do smanjenja kvaliteta suncokreta.
Kod dubokog jesenjeg oranja se ubacuje polovina kalijumovih i fosfornih đubriva, dok se azotnih unosi petina, a preostale količine ova tri elementa se unose prilikom predsetvene pripreme tla.
Odabir terena za gajenje suncokreta
Najmanja temperatura na kojoj će suncokret klijati iznosi 3 stepena, dok raspon optimalne temperature iznosi od 20 do 25 stepeni. Ukoliko se temperatura spusti ispod 15 stepeni, ili podigne na više od 25 to dovodi do smanjenja količine ulja u semenu (zrno suncokreta uglavnom sadrži 47 do 52 posto ulja).
Suncokret dobro podnosi sušu
Zbog dubokog i dobro razvijenog korena, dobro podnosi sušu. Međutim, ova ratarska kultura zbog stvaranja velike vegetativne mase zahteva veću količinu vode, naročito u fazi oblikovanja glavica i nalivanja semena. Optimalna godišnja količina padavina iznosi 550 mm.
Suncokret voli osunčane terene
Suncokret zahteva sunčane pozicije. Obezbeđivanje dovoljne količine svetlosti se ostvaruje preporučenom gustinom setve (ako je veća od preporučene to rezultira zasenjivanjem stabala, smanjenjem njihovih prečnika). Dobro je poznata osobina neotvorenog cveta suncokreta da prati kretanje sunca,a nakon njegovog otvaranja pa do zrenja suncokret gleda prema istoku.
Setva suncokreta
Idealno vreme za setvu je kada temperatura tla na dubini setve iznosi od 8 do 10 stepeni. Dubina setve kreće se od 4 do 6 centimetara, na težim zemljištima dubina setve iznosi 4 centimetara, dok je 6 kod peskovitih.
Optimalno međuredno rastojanje iznosi 70 centimetara, o ono u redu od 21 do 30 centimetara (zavisi od namene i dužine vegetacije hibrida).
Izbor odgovarajućih hibrida suncokreta
Prilikom izbora hibrida treba voditi računa o nameni (za šta će se suncokret upotrebljavati), lokalitetu gajenja, količini padavina, tipu zemljišta i načinu obrade, kako bi se obezbedili visoki i stabilni prinosi. Odabir hibrida je važan i zbog suzbijanja korova, kao i zbog sprečavanja delovanja patogena i štetočina.
Glavna podela hibrida suncokreta je na uljani (koji je dominantniji) i konzumni. Oni se dele i po tipu ulja na linoleinski i visoko oleinski.
Vreme žetve suncokreta
Cvetanje suncokreta je nejednako. Sazreva poslednjih dana avgusta i početkom septembra. Pravo vreme za žetvu je kada je vlažnost zrna 14 posto. Ako se dugo čeka, semenke ispadaju iz glavice suncokreta usled smanjenja vlage. Žetva se obavlja primenom kombajna ili ručno.
Primena, upotreba i prerada suncokreta
Korišćenje suncokretovog ulja
Suncokretova primena je višestruka. Najpoznatiji proizvod suncokreta je svakako ulje, koje je našlo široku upotrebu u prehrambenoj industriji (margarin, majonez), ali i hemijskoj industriji, te se on koristi za proizvodnju sapuna, glicerina, lakova, boja, a sve se više govori o njegovoj upotrebi za proizvodnju biodizela.
Biodizel ima veliki ekološki značaj, naime smanjuju se emisije gasova koji su zaslužni za efekat staklene bašte, nema čađi.
Suncokretovo ulje našlo je primenu i u farmaceutskoj industriji, te se ono koristi za proizvodnju lekova i kozmetičkih preparata.
Suncokret kao stočna hrana
Nusproizvod koji se dobija proizvodnjom suncokretovog ulja je sačma. Veoma je važna sirovina u ishrani svinja, preživara, živine i brojlera. Značaj sačme u ishrani domaćih životinja ogleda se u njenom sastavu: belančevinama, mineralnim materijama, ugljenim hidratima.
Osim sačme suncokret se može koristiti i kao silaža, a upotrebljavaju se i glave suncokreta (sadrže 60 posto ugljenih hidrata i 5 do 10 posto ukupnih proteina).
Osim za ishranu domaćih životinja, suncokret se koristi i kao hrana za ptice.
Ne sme se zanemariti ni energetski potencijal istog, tvrdo presovani briket od suncokretove ljuske ima namenu u zagrevanju prostorija, a odlikuje ga brzo oslobađanje toplotne energije i manji materijalni izdaci.
Gajenje suncokreta u bašti
U skorije vreme popularan je i uzgoj suncokreta kao ukrasne biljke. Pored toga što je veoma lepa i dekorativna, ova uljarica je i vrlo korisna u bašti, a može se gajiti vrlo jednostavno.
Suncokret je jedna od naših najvažnijih uljarica, ali njen potencijal nije iskorišćen dovoljno. Posebno segment prerade. Prema urađenoj studiji o Konkurentnosti poljoprivrede, Srbija ima konkurentnu proizvodnju suncokreta, ali prerađivačka industrija nema razvijenu strategiju.
Zaštita od bolesti i štetočina
Korovi u suncokretu
Suncokret je kultura koja je podložna ukorovljavanju, upravo zbog činjenice da se sporo razvija u početnim fazama razvoja. Najpoznatiji korovi prisutni na parcelama pod suncokretom su: ambrozija, čičak, tatula, pepeljuga, štir, poponac, palamida. U cilju suzbijanja korova važna je pravovremena, ravnomerna i pravilna upotreba herbicida.
Bolesti u usevima suncokreta
Bolesti koje napadaju suncokret zavisiće od vremenskih prilika, ali i osobina hibrida. Većina patogena koji se javljaju prenosi se semenom.
Najpoznatije bolesti su svakako plamenjača čijem razvitku odgovara vlažno i hladno vreme tokom proleća. Kako plamenjača može u potpunosti desetkovati celokupan usev, važno je obratiti pažnju na plodored, tretiranje semena namenskim fungicidima, ali i odabrati otpornije hibride suncokreta.
Pored plamenjače, opasnost za usev suncokreta predstavlja i bela trulež usled koje biljke venu, javljaju se nekrotične pege na stablu, seme ima neprijatan ukus i aromu.
Mrkoj pegavosti odgovara vlažno i toplo vreme, a kako predstavlja pretnju za sve nadzemne delove te kulture, važno je poštovati plodored i eliminisati žetvene ostatke jer upravo u njima gljiva prezimljava u formi micelije.
Volovod je parazitna cvetnica kojoj pogoduje temperatura od 15 do 25 stepeni i vlažnost zemljišta od 70 do 85 posto. Formira sisaljke putem kojih crpi biljku, sprečavajući njen normalan rast, a rezultat delovanja su i manje glave suncokreta. Na suzbijanje volovoda se može uticati biranjem zdravog semena (parazit prezimljava u semenu), izbegavanjem setve na zaraženoj parceli u razmaku od 10 godina, hemijskim preparatima.
Štetočine koje napadaju suncokret
Štetočine takođe mogu uništiti useve suncokreta od klijanja do nicanja. Najveća oštećenja čine larve žičara, grčica, sovica, ali i lisne vaši.
Žičari su štetočine koje najveće gubitke izazivaju od setve do faze dva para stalnih listova, uništavajući koren i korenov vrat. Na suzbijanje ovih štetočina se može uticati ljuštenjem strništa i oranjem, izbegavanjem čestog gajenja strnih žita u plodoredu i setvom na vreme.
Lisne vaši napadaju suncokret i sisaju biljne sokove, izazivajući kovrdžanje i uvijanje listova. Pored listova ovaj nadzemni insekt napada i nerascvetalu glavicu, a prilikom napada prenosi različite viruse.
