Agrobaza: Lavanda

Lavanda je još jedna biljka koja se u našoj zemlji sve više gaji. Ona je dekorativna višegodišnja trajnica izuzetnog mirisa koja se u vrtovima gaji kao aromatična biljka, ali na terasama je česta kao ukrasna. Lavanda je poreklom je iz mediteranskih krajeva u kojima se smatra za veoma važnu, ali i isplativu kulturu.

Dugo se za lavandu smatralo da ne prezimljava kvalitetno, međutim pokazalo se da sadnice lavande već godinama kod nas prezimljavaju i imaju kvalitetan žbun izuzetno lepe plave boje, kao i obilje cvetova u letnjim mesecima, koji su jedinstven izvor mirisa. Uz to, oni su i zaštita od različitih insekata.

Lavanda se kod nas može gajiti u obliku biljke za saksijsku upotrebu, gde ćemo, uz dovoljnu količinu zemlje, u jednoj saksiji imati biljku koja se može gajiti tako što se oblikuje kao žbun, kao živica ili recimo kao soiltarna biljka za cvet. Prilikom gajenja lavande u bašti, potrebno je pronaći mesto koje je dovoljno osunčano. Biljka je izuzetno otporna na sušu, međutim višak vode ili senka joj izuzetno škode. Tada biljka formira veoma tanke grane koje nemaju na sebi dovoljno listova, a nekada čak u potpunosti izostaje cvetanje.

Gajenje lavande

Lavanda je vrsta koja se može orezivati nekoliko puta u toku godine. Na taj način podstičemo formiranje jakog i zbijenog žbuna koji će dati obilje kvalitetnih i krupnih cvetova. Rezidba lavande treba da se obavi rano u proleće, pre nego što lavanda formira nove lisne izbojke. Tada će ona dati kvalitetne grančice koje će nositi cvetove.

Kada biljka počne da cveta, u punom je cvetu ili nešto posle cvetanja, možemo odrezati kompletne delove grančica sa cvetom. Tada dobijemo žetvu lavande, odnosno ono što je nama potrebno od nje. Na mestima na kojima smo je odrezali ona će formirati nove grančice koje će kvalitetnije prezimiti, jer je biljka tada dobila kompaktniju strukturu.

Gajenje lavande ne iziskuje neko specifično, odnosno izuzetno hranjivo zemljište. Potrebno je samo prilikom sadnje dodati u jamić malo peska, ukoliko je zemlja teška, i malo organskog đubriva, koje će omogućiti da biljka ima početnu hranu. Prilikom gajenja lavande potrebno je znati da ona nema nikakvih štetočina na sebi, pa stoga možemo tvrditi i da je korisna u samom vrtu.

Prilikom proizvodnje sadnice lavande, odnosno razmnožavanja, čak i sa jednom grančicom možemo formirati novu biljku ili pak možemo kupiti gotove sadnice, koje mogu biti osnovne sadnice ili formirane sadnice, u zavisnosti od toga kakav oblik biljke hoćemo da imamo.

Lavanda u kući

Lavanda se i u kući koristi za rasterivanje insekata. Naime, zemlje kao što su Francuska, Španija i mediteranske zemlje, lavandu smatraju jednom od bitnih agrokultura. Oni lavandu kose, odnosno uzimaju zelenu masu sa njih, sa sve cvetovima, od kojih se kasnije destilira veoma poznato lavandino ulje. Ono se koristi na različite načine u industriji i farmakologiji. Kod nas se može u kući koristiti protiv štetočina, kao što su moljci, a njen prijatan miris ima blagotvorno dejstvo na čoveka i opušta mišiće.

Lavanda i pčele

Lavanda se može dobro kombinovati sa drugim vrstama biljaka, kako cveća tako i drvenastih vrsta, pa je zato sada postala popularna kao zamena za živice, bordure, rondele i kamenjare. Lavanda se kod nas specifično gaji i kao pomoćna pčelarska vrsta. Zasadi lavande, koji obilno cvetavaju u toku dva meseca, kada je bespašni period, funkcionišu kao izuzetna dohrana za pčele. Lavanda izuzetno lepo medi, formira dovoljnu količinu polena i daje kvalitetnu pčelinju pašu.

Lavanda na terasi

Ima li razlike u gajenju lavande na terasi i u bašti?

“Često se događa da lavanda na terasi nema tako dobra svojstva i kvalitet kao biljka gajena u bašti. Pored toga što u bašti ima dovoljnu količinu zemlje i veću mogućnost razvoja svog korena, biljci u saksiji nekada nedostaje i zalivanje. Dešava se da, zbog toga što se lavanda smatra biljkom koja je naviknuta na mediteranske uslove, izostavimo zalivanje ili da je u potpunosti ne zalivamo, što je pogrešno. Lavanda u saksiji zahteva obilno zalivanje, čak orošavanje i zahteva malo više orezivanja, da bismo smanjili količinu zelene mase, zato što je i korenov sistem ograničen.“

A da li to znači da će, ukoliko se tako dobro zaliva, ona lepo mirisati kao i u bašti?

“Hoće. Potrebno je da biljka lavande bude na osunčanom mestu. Na terasama koje nemaju sunce, imaju veliku senku ili su recimo zaklonjene, biljka će tada formirati više listova, a mnogo manje cvetova, ali ako je terasa lepo osunčana ili ako imamo mogućnost da biljku iznesemo na gelender, tada će lavanda imati dovoljno svetlosti i zasigurno će formirati veći broj cvetova, koji će takođe biti kvalitetni kao i da su gajeni u bašti.”

“Nekada je ljudima veoma teško da orežu lavandu, misleći da joj time štete, pa je puste da cveta, da precveta i da takva zazimi. To je greška. Lavanda cveta jednom godišnje, ali ukoliko se ne oreže odmah nakon cveta možemo u potpunosti izgubiti biljku. Cvetovi koji su precvetali treba da budu kompletno odrezani. Tada će biljka dati veći broj malih grančica, koje će naredne godine dati više cvetova.“

A da li joj je potrebna prihrana dok je na terasi?

“Nije specijalno potrebna neka velika količina prihrane za nju, ali bi svakako bar jednom mesečno bilo potrebno koristiti đubriva koja se koriste za zalivanje zelenih biljaka. Ona u sebi sadrže povećanu dozu azota i prema uputstvu proizvođača zna se da se ona mogu dodavati jednom mesečno, u obliku rastvora u vodi i zalivanjem biljke. Tada će biljka u saksiji dobiti dovoljnu količinu hrane, pa će moći da izgradi kvalitetan žbun.“

Da li je lavandu kasnije potrebno presađivati u veću saksiju?

“Bilo bi poželjno da se biljka bar jednom godišnje prebaci u posudu koja je samo za jednu nijansu, odnosno 2 do 3 centimetra, veća u odnosu na prvobitnu saksiju. Ukoliko se biljka presadi u saksiju koja je mnogo veća od nje, korenov sistem silazi u najdublji deo saksije i takva biljka gubi vitalnost. Kada se saksija postupno povećava, biljka tada dobija veći volumen, gušći i kompaktniji koren, pa će kvalitenije iskoristiti zemlju u samoj saksiji.“

Sagovornik:
dipl. inž. Vladimir Milutinović