Prema podacima iz „Poljoprivredne enciklopedije“, krompir se na Balkanu prvi put pojavljuje početkom 18. veka. Najbolje sorte dolazile su preko Hrvatske, a za dalje širenje ove kulture posebne zasluge pripisuju se Dositeju Obradoviću, a zatim knezu Milošu. On je, 1821. godine, naredio da svaki knez mora u svojoj kneževini da omogući prolećnu sadnju krompira svojim poljoprivrednicima.
Godina krompira
Godinu 2008. Ujedinjene nacije su proglasile godinom krompira, jer ga smatraju namirnicom koja može da suzbije glad u svetu. Zanimljivo je i da je krompir prva kultura koja je uspešno uzgojena u svemiru, a čips od krompira već je godinama najprodavanija užina širom sveta.
Karakteristike krompira
Krompir je višegodišnja zeljasta biljka koja poseduje podzemno stablo u tipu krtole. Boje cveta mogu varirati od bele pa sve do ljubičaste sa žutim prašnicima. Svi varijeteti krompira se mogu razmožavati krtolama.
Gajenje krompira
Optimalan rok za sađenje krompira je kada je minimalna temperatura zemljišta, na dubini od 10cm, 6-8 °C. Međutim potrebno je obratiti pažnju i na spoljnu temperaturu jer se stabljika sa listovima smrzava na -1 do -2 °C. Optimalna temperatura za rast krtole je 17-20 °C. Usled veoma visokih temperatura (preko 30 °C), krtola prestaje da raste.
Kada je reč o naklijavanju, najbolje temperature za to su 12-17 °C, 35 do 45 dana pre sađenja, u suvim, čistim i osvetljenim prostorijama, uz relativnu vlažnost vazduha od 90%. Time se ubrzava proces razvoja biljke za 10-12 dana.
Najbolje ga je gajiti na propusnom, rastresitom, peskovito-humusnom i peskovito-ilovastom tlu. Poštovanjem plodoreda mogu se sprečiti ili smanjiti napadi mnogih štetnih organizama, ali i poboljšati kvalitet krompira. Na istom mestu ponovo se može saditi tek nakon 3 do 4 godine. Najbolji predusevi za krumpir su lucerka, crvena detelina, grašak i vučika.
Godinu 2008. Ujedinjene nacije su proglasile godinom krompira, jer ga smatraju namirnicom koja može da suzbije glad u svetu.
Usled nedovoljno vode krompir daje manje prinose lošijeg kvaliteta.
Hranljivost krompira
Nije čudno što je danas krompir toliko rasprostranjen u ishrani jer je veoma hranljiv i koristan za organizam. Primera radi, krompir srednje veličine (sa ljuskom) sadrži oko 600 mg kalijuma (više nego banana), a sadrži i 10% preporučene dnevne količine vitamina B6. Tu su još i kalcijum, magnezijum, vitamin C, gvožđe, fosfor, cink, bakar, kao i brojne esencijalne aminokiseline.
U poslednje vreme često se preporučuje da se krompir za jelo priprema u ljusci. Razlog tome je što se minerali u najvećoj količini kriju upravo odmah ispod ljuske.
Lekovitost krompira
Krompir se smatra veoma lekovitom biljkom. Najčešće se koristi za obloge za ublažavanje glavobolje i skidanje povišene temperature. Takođe, svoju primenu našao je i protiv dijareje i artritisa. Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina B6 utiče na proizvodnju dopamina i serotonina u organizmu, zbog čega se osećamo srećno. Snižava krvni pritisak, pomaže kod reume, upale pluća i akutnog bronhitisa.
Narendani sirov krompir kao oblog dobar je i za uklanjanje žuljeva. Čak i opekotine možete ublažiti kriškama krompira. Jedino se ne preporučuje da ga preterano konzumiraju dijabetičari.
Krompir u sebi sadrži veliku količinu skroba. Skrob se razlaže na glukozu, a ona alkoholnim vrenjem prelazi u alkohol. Upravo na taj način proizvode se votka i akvavit (alkoholno piće popularno u Skandinaviji). Koristi se i kao štirak, za zgušnjavanje i pri štampanju na tkaninama.
Najbolji recept za krompir pire:
Žoel Robušon, 1989. godine proglašen je za šefa kuhinje XX veka, u karijeri je osvojio 28 Mišelin zvezdice, a jednu od njih upravo za recept za pire krompir:
– 1kg krompira
– 250g putera
– 250ml mleka
– soli i bibera po ukusu
