Žene u poljoprivredi suočene su sa brojnim izazovima, preprekama, neravnopravnim položajima, dok su ujedno njihovi doprinosi globalnoj prehrambenoj industriji previđeni, ali i limitirani.
DA LI STE ZNALI I...
Poljoprivreda je najvažniji sektor mnogih ekonomija širom sveta. Poljoprivreda ne samo da podržava snabdevanje hrane i prehrambenu industriju u mnogim zemljama, već i doprinosi prihodima i zapošljavanju. 80% većine zemalja u razvoju zavisi od poljoprivrede kao primarnog izvora zapošljavanja i za kvalifikovanu i za nekvalifikovanu radnu snagu.
Mali farmeri su zavisili od porodičnog rada kao glavnog faktora proizvodnje. Većinom porodičnih farmi upravljaju žene dok muškarci traže posao u industriji i drugim komercijalnim farmama. Žene igraju glavnu ulogu u poljoprivredi sa 80% poljoprivrednih proizvođača i 70% poljoprivrednih radnika, prema izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).
Žene i dalje beleže više sati neplaćenog rada u poljoprivredi od muškaraca, ali se smanjuje udeo žena kojima je to primarni posao. Učešće žena u poljoprivrednim i nepoljoprivrednim aktivnostima samozapošljavanja, kao i plaćenom zaposlenju, vremenom je raslo. Ove promene bi mogle ukazivati na povećano ekonomsko osnaživanje žena.
Kakva je pozicija za žene u poljoprivredi?
Svakako, postoje određene oblasti u kojima dominiraju žene, kao što su obrazovanje, usluge brige o deci, službe za zapošljavanje, poslovi raka medicinske sestre, socijalne usluge i farmacija. Ove profesije imaju uglavnom žensku radnu snagu. Ove brojke su čak 94% u službama za brigu o deci i 92% u službama za brigu o deci.
Danas poljoprivreda, koja doprinosi oko 16% BDP-a, postaje sve više usredsređena na žene. Sektor poljoprivrede zapošljava 80% ekonomski aktivnih žena. To uključuje 33% poljoprivredne radne snage i 48% samozaposlenih žena farmera.
Žene na selu čine četvrtinu svetske populacije i igraju integralnu ulogu u globalnoj proizvodnji hrane. Međunarodna organizacija rada procenjuje da žene čine 41% svetske poljoprivredne radne snage — a još veći udeo je u zemljama u razvoju. U današnjoj poljoprivredi, žene igraju dominantnu ulogu u mnogim aspektima proizvodnje useva, kao što su:
- priprema zemljišta,
- sadnja,
- presađivanje,
- plevljenje korova,
- žetva i
- poslovi nakon žetve.
Sve ovo pored vođenja domaćinstva! Ne čudi činjenica da postoji Svetski dan žena na selu.
Zašto je važno pitanje žena u poljoprivredi?
Podrška ženama u poljoprivredi pomogla bi stotinama miliona ljudi u borbi protiv gladi, siromaštva i klimatskih promena. Rast u maloj poljoprivredi je dva do četiri puta efikasniji u smanjenju gladi i siromaštva nego što to može da donese bilo koji drugi sektor, a žene farmeri igraju centralnu ulogu.
Prepreke za žene u poljoprivredi
U velikom delu sveta, lice poljoprivrede je suštinski žensko. Globalno, prema izveštajima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), većina ekonomski aktivnih žena u najnerazvijenijim zemljama radi u poljoprivredi. Prepreke žena u poljoprivredi su suštinski rodno specifične prepreke – kao što su nedostatak pristupa zemljištu, finansiranju, tržištima, poljoprivredna obuka i obrazovanje, odgovarajući uslovi rada i jednak tretman – stavljaju farmerke u znatno nepovoljniji položaj pre nego što ikada preore njivu ili poseju seme.
Verovatno najveća prepreka na putu ka ravnopravnosti su prava na zemljište. U zemljama u razvoju, samo 10 do 20 procenata vlasnika zemljišta su žene, au nekim delovima sveta žene još uvek ne mogu legalno da poseduju ili kontrolišu zemljište.
Kada farmerka nije ovlašćena da donosi odluke o zemljištu na kojoj radi, nemoguće je da sklopi ugovore o poljoprivredi koji bi mogli da obezbede veću zaradu i pouzdane izvore prihoda. Ono što se smanjilo je svest o njihovoj dubokoj uključenosti kako su se mnoge kulture kretale ka patrijarhalnoj strukturi. U takvim kulturnim sredinama, velika većina žena koje rade u poljoprivredi je nedovoljno plaćena ili neplaćena.
Postale su žene negde i nevidljivi doprinosioci globalnom sistemu ishrane. Njihova sposobnost da doprinesu poljoprivredi u svom punom potencijalu ometana je rodno specifičnim ograničenjima koja uključuju isključenje iz donošenja odluka, nedostatak intuitivne podrške i zakonska prava na vlasništvo nad zemljom.
Rodna pristrastnost u poljoprivredi
Ipak, čak i sa ženama farmerkama koje ulažu dodatne napore (u celom svetu žene rade više sati godišnje od muškaraca), one značajno zaostaju za svojim muškim kolegama kada su u pitanju prinosi useva i zarada.
U proseku, farme koje vode žene proizvode 20 do 30 odsto manje od farmi koje vode muškarci. Prema FAO-u, razlozi za ovaj „razlik u usevima“ nemaju nikakve veze sa sklonošću za poljoprivredu i sve imaju veze sa preprekama specifičnim za pol.
Inherentna rodna pristrasnost u ekonomskom sistemu, na primer, redovno ograničava pristup žena kreditima. To posebno važi za male farmerke u zemljama u razvoju gde kulturne norme i nedostatak kolaterala često sprečavaju žene da pozajmljuju novac.
Bez adekvatnih sredstava za kapitalne investicije, manje je verovatno da će žene farmeri nego muškarci da kupuju i koriste đubrivo, seme otporno na sušu, održive poljoprivredne prakse i druge napredne poljoprivredne alate i tehnike koje povećavaju prinose useva. Ukidanje rodno specifičnih barijera u poljoprivredi, izvještava FAO, ne samo da bi osnažilo žene da ostvare svoj najveći ekonomski potencijal, već bi moglo pomoći da se nahrani gladni svet.
Prema FAO-u, većina od oko 820 miliona ljudi širom sveta koji su trenutno pothranjeni žive u zemljama u razvoju — na istim mestima gde su žene ključne za proizvodnju hrane. Omogućavanje pristupa istim resursima i obrazovanju koje imaju muškarci ženama moglo bi povećati proizvodnju hrane od strane žena do 30 posto, potencijalno eliminišući glad za 150 miliona ljudi. Pored toga, tvrdi FAO, zarada dodatnog prihoda omogućila bi ženama da troše više novca na zdravstvenu zaštitu, ishranu i obrazovanje za svoju decu – investicije koje bi mogle da proizvedu dugoročne pozitivne rezultate za porodice na farmama i njihove susede.
Feminizacija poljoprivrede
Broj domaćinstava koje vode žene se povećava kao rezultat građanskih ratova, side i migracije muškaraca u gradove u potrazi za plaćenim poslom. Ovo se opisuje kao „feminizacija poljoprivrede“ koja ima duboke i dalekosežne efekte, kako pozitivne tako i negativne. Nuđenje mogućnosti za kvalifikacije, dobijanje savetodavnih usluga i poljoprivredne obuke ženama stoga treba da bude prioritet budućih razvojnih politika. U početku, broj žena u poljoprivrednom savetodavstvu i istraživanju treba da se poveća.
Činjenice i brojke o ženama u poljoprivredi
U zemljama sa niskim prihodima, 46 miliona dece pati od zaostajanja u razvoju. Kada bi sve žene završile osnovno obrazovanje, 1,7 miliona dece manje bi bilo u ovoj situaciji. Kada bi sve žene imale pristup srednjem obrazovanju, 11,9 miliona dece bi bilo spaseno od zaostajanja u razvoju, što je ekvivalentno smanjenju od 26%.
Smanjena poljoprivredna produktivnost žena zbog rodno zasnovanih nejednakosti u pristupu i kontroli proizvodnih i finansijskih resursa košta Malavi 100 miliona dolara, Tanzaniju 105 miliona dolara i Ugandu 67 miliona dolara svake godine. Smanjenje rodnog jaza moglo bi izvući iz siromaštva čak 238.000 ljudi u Malaviju, 119.000 ljudi u Ugandi i 80.000 ljudi u Tanzaniji svake godine. U zemljama u razvoju u Africi, Aziji i Pacifiku, žene obično rade 12 do 13 sati nedeljno više od muškaraca; ipak, doprinosi žena su često ‘nevidljivi’ i neplaćeni.
Seoske žene nose veliki deo tereta obezbeđivanja vode i goriva. U ruralnim oblastima Malavija, na primer, žene provode više od osam puta više vremena na donošenje drva i vode nedeljno od muškaraca. Zajedno, žene iz podsaharske Afrike troše oko 40 milijardi sati godišnje sakupljajući vodu.
U 97 zemalja koje je procenila FAO, farmerke su dobile samo 5% svih poljoprivrednih savetodavnih usluga. Širom sveta, samo 15% onih koji pružaju ove usluge su žene. Samo 10% ukupne pomoći za poljoprivredu, šumarstvo i ribarstvo ide ženama. U proseku, žene čine 43% poljoprivredne radne snage u zemljama u razvoju, u rasponu od 20% u Latinskoj Americi do 50% u istočnoj Aziji i podsaharskoj Africi.
Kada bi imali isti pristup proizvodnim resursima kao i muškarci, mogli bi povećati prinose na svojim farmama za 20–30%. Zbog zakonskih i kulturnih ograničenja u nasleđivanju, vlasništvu i korišćenju zemljišta, manje od 20% vlasnika zemljišta su žene. U severnoj Africi i zapadnoj Aziji, žene predstavljaju manje od 5% svih vlasnika poljoprivrednog zemljišta; dok širom podsaharske Afrike oni čine 15%. Ovaj prosek prikriva velike varijacije između zemalja, od ispod 5% u Maliju do preko 30% u Bocvani. Latinska Amerika ima najveći udeo žena poljoprivrednika, koji premašuje 25% u Čileu, Ekvadoru i Panami.
Žene su od vitalnog značaja za ruralnu ekonomiju. Uzgajanjem živine i sitne stoke i uzgojem prehrambenih useva, oni su odgovorni za oko 60% do 80% proizvodnje hrane u zemljama u razvoju. U mnogim poljoprivrednim zajednicama, žene su glavni čuvari znanja o sortama useva. U nekim regionima podsaharske Afrike, žene mogu uzgajati i do 120 različitih biljaka pored novčanih useva kojima upravljaju muškarci.
Žene poljoprivrednice u Srbiji
U Srbiji od četiri žene koje žive na selu, tri rade a da za to ne dobijaju nikaku finansijsku nadoknadu, a sa druge strane samo 13 odsto žena su vlasnice gazdinastava. 63 odsto žena i 37 odsto muškaraca obavljaju poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu. Muškarci čine 86 odsto zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva.
Izvori: World Atlas, Global Agriculture, National Geographic
Komentari