Ako u vašim vinogradima primetite crvenilo lišća, zadebljale listove na vinovoj lozi ili problem sa odrvenjavanjem čokota znajte da imate problema sa fitoplazmom. Ovi mikroorganizmi dovode do izmrzavanja vinove loze i to direktno utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta grožđa. Jedini način da to sprečite je da na vreme procenite i preduzmete potrebne mere zaštite. Evo kako da to uradite.
Možda vas zanima
Pored brojnih bolesti kao što su viroza vinove loze ili plamenjača koja se javlja u vinogradima, kao i bela trulež grožđa, smanjenje prinosa često uzrokuju i fitoplazme. Ovi mikroorganizmi najbliži bakterijama i od njih se razlikuju samo po nekim ključnim stvarima. Nemaju ćelijski zid i različitih su oblika. One se ne mogu gajiti na podlogama i jedino se mogu naći u svojim domaćinima i to samo u sprovodnim sudovima biljaka. One pošto nemaju stalan oblik prolaze iz ćelije u ćeliju i na taj način se kreću po celoj biljci. Fitoplazme su patogeni biljaka ali i životinja odnosno insekata koji su i njihovi prenosioci. Biljka koja pokazuje simptome na jednom lastaru, jednom delu sistemično je zaražena i nije dovoljno orezati samo zaraženi deo.
Simptomi fitoplazmoza su crvenilo lišća, listovi su crveni kod crnih sorti i uvijaju se na dole zbog akumulacije skroba u samom lišću, time list postaje zadebljao i krcka pod rukom kada se gužva, to nastaje usled zapušavanja sprovodnih sudova jer šećer iz lista ne može da ide u biljku i nagomilava se u listu koji ne može da vrši fotosintezu i dolazi do pojave boje i nagomilavanja skroba u njemu.
Ono što crvenilo vinove loze koje je prouzrokovano fitoplazmama razlikuje od drugih crvenila koje uzrokuju virusi i druge fiziologije su nervi koji su oivičeni po zonama i list nije odmah ceo crven nego se postepeno boji. Kod belih sorti grožđa listovi ne crvene nego žute i manje su uočljivi.
Ono što se još javlja kod zaraženih čokota je nedostatak odrvenjavanja što direktno dovodi do izmrzavanja kod jačih zima i direktan uticaj na prinos zbog nekroze grozdova. Čak i ako ne dođe do nekroze kvalitet tog grožđa je značajno poremećen ukoliko je biljka zaražena fitoplazmama.
Postoje više fitoplazmi koje mogu da zaraze vinovu lozu. Kod nas su prisutne praktično samo dve Bois noir (Crno drvo) uzrokovana stolbur fitoplazmom koju prenosi cikada Hyalestes obsoletus i Flavescence doree (zlatasto žutilo) ili FD fitoplazma koju prenosi vektor cikada Scaphoideus titanus. Razlika izmedju te dve bolesti je velika ali u simptomatologiji skoro nikakva i nemoguće ih je razlikovati po simptomima koji se javljaju na biljkama. Jedini način da se utvrdi kojom fitoplazmom je vinova loza zaražena su molekularne metode.
Fitoplazma Crno drvo (Bois Noir)
Ovo je fitoplazma koja je kod nas odavno prisutna u svim vinogorjima i retko izaziva značajnije štete. Njeni prirodni domaćini su poponac i kopriva ali se vremenom proširio spektar domaćina i ona se javlja na kukuruzu, paprici, paradajzu, duvanu, krompiru, celeru, na raznim vrstama cveća. Najveće štete izaziva na paprici. Ona se pojavljuje na svim ovim biljnim kulturama jer se njen vektor hrani na svim tim biljkama i tako prenosi fitoplazmu.
Cikada Hyalestes obsoletus retko se hrani na vinovoj lozi najčešće kad je suša i nema korova i nikada se neće dovoljno dugo hraniti na vinovoj lozi da ona usvoji fitoplazmu i ona ne može biti izvor zaraze za druge čokote ali ni druge biljke.
Mere suzbijanja:
Uništavanjem korova eliminišemo biljke domaćine za vektora čime eliminišemo i samog vektora a time i samu bolest. Flavescence doree je bolest koja kada god se javi i gde god se javi izaziva značajne štete i ukoliko se ne suzbija posledice su katastrofalne. Ona zaražava samo vinovu lozu i prenosi je vektor cikada Scaphoideus titanus koji je oligofadna vrsta i hrani se na vrstama roda biljka odnosno i na divljoj i na pitomoj lozi i tu provodi čitav svoj životni ciklus od jajeta do adulta.
Fitoplazma Zlatasto žutilo
Istorijski gledano prirodno stanište Scaphoideus titanusa je Severna Amerika a u Evropu je prenet uvozom podloga.
Njegovo prisustvo je prvo utvrđeno u Francuskoj i proširio se dalje u Italiju, Austriju, Mađarsku, na Balkan. Bolest se pored vektora širi preko sadnog materijala ali ne i vetrom, preko zemljišta, orezivanjem ili vodom.
Prenošenje putem sadnica posebno je opasno jer se kalemljenje vrši u zimskim mesecima u periodu mirovanja a tada je nemoguće znati koja je biljka zaražena a koja ne. Takođe je značajno znati da divlja loza koja se koristi za podloge ne pokazuje simptome bolesti.
Mere suzbijanja:
Iako je Flavescence doree fitoplazma koja izaziva značajne štete u vinogradima njeno suzbijanje je relativno lako.
Potrebno je suzbiti prenosioca bolesti odnosno vektora Scaphoideus titanusa a to se radi tretmanom na vinovoj lozi na kojoj se on i nalazi. Krajem maja meseca je period piljenja ove cikade, tada on usvaja fitoplazmu čime počinje inkubacija od 25 dana.
Preporuke su dva prskanja insekticidom u toku juna otprilike oko 5-tog i 20-tog juna koja svode populaciju ove cikade na minimum. U slučaju većeg žarišta ove bolesti može se par godina primenjivati i tri tretmana. Važno je pomenuti da obolele čokote ne možemo izlečiti i treba ih eliminisati ali možemo sprečiti novonastale infekcije u vinogradu.
Komentari