Pogledajte zašto, kada i kako bi trebalo da tretirate soju na vašem imanju preparatima Slavol i Amiksol.
Soja se ubraja u najznačajnije ratarske kulture. Od nje se dobijaju mnogi proizvodi za ishranu ljudi i domaćih životinja, ali i za preradu u industriji. Soja je nežna biljka, osetljivog cveta i sporog rasta. Zato je u konkurenciji sa kukuruzom, pšenicom, suncokretom i šećernom repom ponela titulu princeze ratarskih useva.
Možda vas zanima
Diplomirani inženjer Siniša Simonović rekao nam je koje proizvode kompanija „Agrounik“ nudi za folijarnu primenu u soji.
Ovo su prednosti upotrebe Slavola u ratarskim kulturama
„To su preparati Slavol i Amiksol. Slavol sadrži bakterije, azotofiksatore i fosfomineralizatore, ali i produkte metabolizma bakterija kao što su auksini. Slavol se primenjuje u kukuruzu u dozi od 7 litara po hektaru, od petog lista, pa sve dok se može ući u njivu. U suncokretu Slavol može da se primeni takođe u dozi od 7 litara po hektaru, a u fazi od 4 do 6 pari listova. Kod soje se primena Slavola u dozi od 7 l/ha obavlja od treće troliske do cvetanja. Može da se radi zajedno sa herbicidima, ali i samostalno.“
Tečno mikrobiološko đubrivo Slavol je bez hemijskih dodataka i pozitivno deluje kako na biljke, tako i na zemljište i životnu sredinu. Efekti primene Slavola u soji su lako uočljivi, kako kaže direktor prodaje za Vojvodinu, Siniša Simonović.
Slavol VVL + Amiksol – za krupne i zdrave jabuke
„Kada je reč o efektima primene u soji, mogu da kažem da se dobija jača biljka, intenzivno zelene boje, bolja aktivnost fotosinteze i jači koren. Takva biljka sposobnija je za davanje većih prinosa i otpornija je prema stresnim situacijama. Povećanje prinosa sa primenom Slavola u soji kreću se od 200 kilograma pa naviše“, dodaje on.
Situacije koje su izuzetno stresne za ovaj usev, poput visokih i niskih temperatura, mraza, napada insekata, poplava, ali i oštećenja nastalih od upotrebe hemijskih preparata, uspešno se prevazilaze primenom preparata Amiksol. On sadrži 16% slobodnih aminokiselina.
„Amiksol se primenjuje u soji u dozi od 2 do 3 l/ha i preporučuje se u stresnim situacijama, kao na primer kada je biljka oštećena herbicidima, pa je sinteza proteina u biljci smanjena. Primenom Amiksola aminokiseline ulaze kroz tome direktno u list, uključuju se u sintezu proteina i skraćuju period oporavka biljke. Ona brže prevazilazi tu stresnu situaciju i brže se oporavlja“, ističe stručnjak.
Poljoprivrednici su prepoznali kvalitet ovih preparata, pre svega zbog više nego pozitivnih efekata koji se odražavaju na kvalitet i prinos useva. Druga velika prednost ovih preparata jeste jednostavnost njihove primene i mogućnost kako samostalne upotrebe, tako i mešanja sa pesticidima.
Na terenu Malog Stapara smo se u ove efekte i uverili.
„Nalazimo se na parceli soje, na kojoj je predusev bila šećerna repa. Radili smo sa Slavolom S i sad ćemo da prskamo sa Slavolom i to u dozi od 7 l/ha kako bi soja mogla da krene. Inače, Slavol koristimo već više godina. Dobro nam se pokazao, povećao je prinos i isplati se, što je najvažnije. Preporučio bih i drugim poljoprivrednicima da ga koriste“, navodi Milan Kalić iz firme „Tim-Beks“ iz Sivca.
Stručnjaci iz kompanije „Agrounik“ preporučuju poljoprivrednicima da soju tretiraju preparatima Slavol i Amiksol, ali i da posebno obrate pažnju na vreme primene kako bi postigli što efektivnije rezultate.
Sagovornici:
Dipl. inž. Siniša Simonović, „Agrounik“
Milan Kalić, „Tim-Beks“ Sivac
Komentari