Poljoprivreda je delatnost na koju klimatske promene najviše utiču, pa je brza adaptacija načina proizvodnje, ali i zaštite bilja od ključne važnosti. Sa druge strane, nove regulative donose smanjenje broja pesticida i ukidanje mnogih aktivnih materija u njima, što otežava borbu sa postojećim, ali i novim štetočinama i bolestima koje se pojavljuju usled klimatskih promena.
Iz godine u godinu je sve toplije, a sve češće se javljaju temperaturni ekstremi, koji traju sve duže. Prema podacima iz Republičkog hidrometeoroškog zavoda, u poslednjih 50 godina temperatura vazduha u avgustu je porasla za 3,6 stepeni.
„Zbog toga uopšte ne treba da nas čudi što neke štetočine, koje su imale 2 generacije godišnje, sada imaju 3 generacije. Lisne vaši, koje su imale 7-8 generacija, sada imaju 12-14 generacija godišnje. To znači da je borba protiv njih sve teža i teža“, kaže dipl. Inž. Dragan Vajgand.
Sa druge strane, ako se povećava broj zaštita koje se koriste, ubrzava se otpornost insekata prema pojedinim grupama insekticida.
Prema rečima našeg sagovornika, sve ove promene je dosta komplikovano ispratiti, a posebno zato što se uredbe Evropske Unije direktno prepisuju i na naše tržište.
„Od nove godine veći broj aktivnih materija je ukinut u Evropskoj Uniji, a samim tim i vek tih pesticida je kod nas, praktično, ograničen na ovu godinu i eventualno na početak sledeće. Ogroman je problem što za veliki broj useva i zasada mi nemamo zamene registrovanih preparata“, navodi Vajgand.
To praktično znači da se poljoprivrednicima „izbija“ alat sa kojima mogu da sačuvaju useve, a Ministarstvo nije napravilo mehanizam da se preparati koji su registrovani u drugim zemljama – registruju kod nas.
„Po meni, trebalo bi uraditi analizu za koje sve kulture su nam neophodni alati za suzbijanje i da Ministarstvo uredbom ili na neki drugi način reši, jer u nekim usevima nećemo legalno moći da suzbijamo štetočine i bolesti. To će izazvati veliki problem“, navodi Dragan.
Prema njegovim rečima, i dalje smo u pojasu gde imamo jake zime, ali se produžavaju topli periodi, što skraćuje vreme koje je prihvatljivo za gajenje pojedinih biljnih kultura.
Sagovornik: dipl. Inž. Dragan Vajgand
Komentari (1)
Sanja Bogdanov
2022-02-03 16:22:43
Sve se ovouklapa u njihovu agendu 2030. Domace sorte su nestale, hibridne ne mogu bez pesticida a nasa vlada nema nameru da sacuva poljoprivrednu proizvodnju. Nema nam druge nego da obnovimo domace sorte koje mogu da se brane i prirodnim preparatima.