Prognozno-izveštajna služba, ili skraćeno i poznatije kao PIS, služba je koja se bavi zaštitom zdravlja bilja u Srbiji. Ova služba postoji od 2012. godine za celu zemlju, a dve godine ranije počela je sa radom u Vojvodini. Njen cilj je pravovremeno, precizno i potpuno obaveštavanje poljoprivrednih proizvođača o vremenu, dozi i izboru preparata kad su u pitanju tretmani protiv biljnih bolesti i štetočina.
O tome kako funkcioniše PIS objašnjava Jovan Krndija iz Poljoprivredne stručne službe u Kragujevcu i Regionalnog centra PIS-a.
„Osnovna kategorija sistema prognoze jeste preporuka našim krajnjim korisnicima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima kako bi im olakšala borbu protiv bioloških štetnih agenasa u biljnoj proizvodnji. U preporuci koju daje PIS sadržana je kompletna informacija, što znači da ona sadrži podatke o tome čime je potrebno obaviti tretman, optimalno vreme za tretman, kao i biološko objašnjenje zašto ga je potrebno uraditi baš u određeno vreme i na određeni način. To je dodatni kvalitet ovog sistema. I još jedna prednost – ovo je potpuno besplatan servis“, kaže diplomirani inženjer Jovan Krndija iz šumadijskog Regionalnog centra PIS-a.
Možda vas zanima
A do podataka na osnovu kojih se formuliše preporuka dolazi se na samom terenu, kroz praćenje i monitoring štetočina i biljnih patogena, klimatskih uslova i fenofaze biljaka domaćina. Dakle, u obzir se uzimaju sva tri relevantna faktora za ostvarenje infekcija – prisustvo štetočine, postojanje povoljnih vremenskih uslova i osetljiva faza na strani gajene biljke. Tako imamo fenološki model zaštite useva i zasada.
To je sada verovatno i najčešći model u praksi, koji vodi računa o postojanju osetljive fenofaze kod biljaka, i daje preporuku, bez obzira da li su ostvareni uslovi i da li ima infektivnog materijala ili štetočine.
Postoji nekoliko načina na koji preporuke dolaze do individualnih poljoprivrednih proizvođača kao najzainteresovanijih za usluge ovakvog sistema.
„Pre svega, data je mogućnost da preporuke stižu putem SMS-a na broj mobilnog telefona koji proizvođač navede u formularu koji je potrebno popuniti za tu namenu. Formulari se mogu popuniti i potpisati u Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama, pri kojima i funkcionišu regionalni centri za PIS, raspoređeni po celoj teritoriji naše zemlje. Zatim, tu je i portal, www.pissrbija.com. gde se, osim preporuka bogato ilustrovanim fotografijama sa terena, mogu naći i nešto opširniji prilozi o aktuelnostima i problemima iz zaštite pojedinih biljnih kultura“, dodaje Krndija.
Prednosti ovako uspostavljenog sistema su brojni, kako na strani samih proizvođača, tako i na strani konzumenata i države u celini. S jedne strane, ideja je da se ukupan broj tretiranja smanji, a na taj način i deo pesticida koji završava u životnoj sredini.
„Tako profitiraju poljoprivredni proizvođači koji imaju uštedu kada je u pitanju utrošak pesticidnih sredstava. Takođe, povoljan finansijski efekat je i u tome, pod pretpostavkom da proizvođači dosledno prate preporuke koje dobijaju od sistema prognoze, da mogu ostvariti viši prinos, odnosno veći procenat prve klase proizvoda. Na kraju, izvozom takve robe na dobitku je i sama država i njena ekonomija. Ekološki prednost je u manjim ostacima pesticida u finalnom proizvodu, što je značajno i sa stanovišta zdravstvene ispravnosti hrane“, kaže Jovan Krndija.
On dodaje: „Ekološki efekat koji postižu preporuke PIS-a jeste i očuvanje biodiverziteta, jer se prilikom formulisanja preporuka izuzetna pažnja obraća na selektivnost, što posebno važi za insekticide, jer svoje mesto u preporuci mogu naći samo ona sredstva koja imaju izraženu sposobnost da utiču na ciljane vrste, dok čitav niz korisnih insekata ostavljaju netaknut. To je od posebnog značaja za pčele i druge polinatore, kao i za predatore štetnih vrsta insekata i grinja i njihove superparazite i parazitoide. Treba istaći da se preporuke za tretmane u vreme cvetanja ne daju, upravo zbog aktivnosti pčela.“
Preporuke koje formuliše Prognozno-izveštajna služba sadrže i informacije o karenci, što je veoma značajno sa stanovišta ostataka pesticida. One često naglašavaju i maksimalni broj tretiranja za svaki pojedini preparat koji se u preporuci nađe što je od suštinskog značaja u okviru antirezistentne strategije.
„Prognozno-izveštajna služba kao servis potreban je zbog nas samih, naših građana, bili oni konzumenti poljoprivrednih proizvoda ili proizvođači, i kao takav servis je jednako važan uslov izvozno orijentisanoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zato se ne obraćamo samo našim farmerima, već i najširoj javnosti, za koju smatramo da mora biti svesna postojanja ovakvog sistema i njegovog značaja“, navodi Krndija.
Sagovornik: Jovan Krndija, PSSS Kragujevac, Regionalni centar PIS Kragujevac
Komentari