Kada govorimo o zaštiti pšenice uvek treba uzeti u obzir njene potrebe, osobine sorte, karakteristike podneblja, vremenske prilike, primenjenu agrotehniku, adekvatno đubrenje, zaštitu useva, ali i željeni prinos. Ponaosob, svaki od ovih elemenata može biti ograničavajuć faktor za prinos i kvalitet zrna pšenice. Zaštita pšenice je veoma važan činioc prinosa, ali samo uz činjenicu da i ostali elementi budu ispunjeni.
Možda vas zanima
U proteklih dvadesetak godina zaštita pšenice je doživela značajne izmene. U našoj zemlji, za razliku od Hrvatske i Mađarske, česta je praksa da se pšenica štiti dva puta u toku vegetacije, sa izuzetkom pojedinih većih sistema, gde se pšenica prska tri puta u toku vegetacije.
Međutim, globalnom promenom klimata dolazi i do potrebe promene u pristupu zaštite pšenice, što su nam pokazale i prethodne godine. Uzimajući u vidu činjenincu da je zastavičar ključni list od koga zavisi prinos, onda zaštitu treba usmeriti na njega, odnosno u vreme kada se formira oko 40% prinosa pšenica je do sada ostajala bez zaštite od bolesti.
Ovo se dešavalo zato što je prvi tretman izvođen početkom aprila, a drugi oko 10. maja, kada se štitio klas. Uzimajući u obzir da je efikasno delovanje fungicida bilo oko 15-20 dana, jasno je da je u vreme formiranja najvećeg dela prinosa, u vreme pojave i razvoja lista zastavičara, pšenica ostajala bez zaštite od bolesti.
Istovremeno, poslednjih godina, bolesti klasa se nisu javljale u meri da bi se tretman ekonomski isplatio. Međutim postoji mogućnost primene novog, boljeg pristupa u zaštiti pšenice, gde ćemo za ista ulaganja svi zajedno dobiti više i bolje. POMERITE DRUGI TRETMAN PŠENICE NA ZAŠTITU LISTA ZASTAVIČARA, NA DVE NEDELJE RANIJE U ODNOSU NA DOSADAŠNJU PRAKSU! Dobiće se kontinuitet u pokrivenosti pšenice fungicidima i maksimalnu zaštitu u vreme kada se formira najveći deo prinosa.
Prvi tretman pšenice
Prvi tretman se izvodi u rano proleće, početkom aprila, radi zaštite useva od bolesti, štetočina i korova i zbog regulacije porasta pšenice.
Od bolesti koje se sreću u to vreme prisutne su pegavosti lista i stabla, pepelnica i rđa pšenice. Kako počne da polovinom marta otopljava, pšenica krene u svoj intenzivni porast, zatvara zemlju i pravi jednu mikroklimu u donjim spratovima useva, koja je povoljna za razvoj pomenutih bolesti. Kako pšenica raste, tako se i bolesti „penju“ naviše i uništavaju zelenu površinu i oštećuju usev.
Ovakav usev bez dovoljno lisne površine nije u stanju da da visok prinos, te je potrebna zaštita fungicidima. Bitno je da se zna da se simptomi prve zaraze i ne vide golim okom, to jest postoji jedan period inkubacije parazita. Upravo kada vidite simpome zaraze, tu je već došlo do destrukcije biljnog tkiva i unutar pega tkivo je odumrlo.
Naravno, tad ne možete vratiti „film unazad“ bilo kojim fungicidom ne pomaže da to mrtvo tkivo ponovo ozeleni. Zato je izuzetno važno da se prate preporuke prognozno izveštajne službe u zaštiti bilja i da se konsultuju zaštitari sa terena. Na njihov signal pšenica se prska. Pšenica se prska dok nema simptoma, u stvari prska se zelena da bi i ostala zelena. U BASF-u postoji više fungicida koji se koriste za taj tretman, ali je jedan stvarno vredan pažnje.
Priaxor® će u i ovoj godini biti naš „adut“ za zaštitu pšenice u prvom tretmanu. Nov fungicid, dve aktivne materije – Xemium® i piraklostrobin- izuzetne efikasnosti na bolesti. Xemium® sa svojim delovanjem po efikasnosti znatno nadmašuje sve do sada poznate fungicide i ima neverovatno jak fiziološki efekat.
Taj efekat se ogleda u jakom delovanju na bolje usvajanje vode i azota i njihova ugradnja u biljno tkivo. Takav usev je maksimalno zaštićen od eventualne suše u aprilu, zadržava sklop i obezbeđuje dobru žetvu. Istovremeno, takvi usevi se u ataru dobro poznaju,razlikuju se od svih ostalih po intenzivno jakoj zelenoj boji koja je previše jasno uočljiva. Priaxor® „podstiče“ biljku pšenice da za kratko vreme postigne maksimalne efekte u razvoju.
Kombinacijom ove dve aktivne materije dobija se i fungicid čije delovanje mnogo manje zavisi od niske temperature nego kod bilo kog drugog preparata na tržištu, obzirom da u sebi ne sadrži triazole, jednu hemijsku grupu fungicida koji su uglavnom sastojak kod konkurentskih proizvoda. Ako se desi hladnije vreme u vreme prvog prskanja pšenice, Priaxor® sigurno ne smanjuje efikasnost. Priaxor® se u pšenici koristi u dozi 0,8 l/ha.
Zahvaljujući izuzetnoj efikasnosti ali i pozitivnom uticaju na kondiciju i imunitet pšenice, Priaxor® predstavlja odlično rešenje kako u prvom tako i u drugom tretmanu. Ovo je ujedno i poziv onima koji čitaju ovaj tekst da ovaj fungicid primene na svojim njivama i potvrde sve naše navode, tim pre jer ih za primenu Priaxora® uz herbicid Biathlon® na 20-25ha pšenice čeka i dodatna finansijska ponuda!
Od štetočina se pšenica u prvom prskanju štiti sa insekticidom Fastac® 10EC u dozi 0,15l/ha. Pošto je u atarima u vreme prvog tretmana jedino pšenica zelena, žitna pijavica ili lema i ostali insekti brzo je naseljavaju i često znaju da oštete usev. Ovo pogotovu ako je vreme suvo i toplo.
Od korova, predlažemo isto tako jednu novost na tržištu. Herbicid Biathlon® 4D u dozi 40-50g/ha sa okvašivačem Dash® 0,5l/ha je pravi izbor za suzbijanje korova u pšenici, ječmu i svim strnim žitima. Zašto ga mi favorizujemo u odnosu na ostale herbicide na tržištu?
- Ima odlično delovanje na korove izvan temperaturnog optimuma. U stvari bolje deluje na korove od konkurentskih herbicida kada je vreme hladnije ili toplije nego što treba;
- Deluje na korove koje drugi herbicidi „preskaču“, kao na primer bulka, mrtva kopriva, mišjakinja, prilepača(Galium spp.);
- Teško se spira sa kišom. Ako prskate sa herbicidom Biathlon® 4D i sat posle prskanja padne 20 litara kiše po m2, to prskanje je uspelo i ne treba ga ponavljati;
- Jedini je preparat na tržištu koji je registrovan za primenu od faze tri lista do potpuno razvijenog lista zastavičara, što ove godine ima velikik značaj;
- Provereno se dobro i bez opasnosti meša sa fungicidima, insekticidima, folijarnim đubrivima i regulatorima rasta i
- Nakon njegove primene možete sejati povrće, šećernu repu, uljanu repicu, lucerku iste godine, a šećernu repu do godine.
Regulatori rasta mogu da mnogo pomognu proizvođačima kod postizanja vrhunskih prinosa. Cycocel® je sigurno našim farmerima najpoznatiji regulator rasta. Od ove godine na tržište uvodimo i novi regulator Medax® Top, koji će u dozi 0,6–1 l/ha moći da smanji porast pšenice i ako se primeni nešto kasnije.
Sponzorisani članak BASF
Adresa: Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Srbija
Telefon: 381 11 30 93 400
Web adresa: www.agro.basf.rs
Komentari