Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys) iz familije Pentatomidae kod nas poznatija pod nazivom smrdibuba, odnosno insekt koji kada je uznemiren može da luči neprijatan miris pa otuda i ovaj naziv za nju. Ova vrsta je poreklom iz Azije i u našoj zemlji je registrovana u oktobru 2015. godine. Od 2016. godine se vrši poseban nadzor nad njom u saradnji sa Upravom za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede.

Ona se smatra jednom od najvažnijih štetnih insekatskih vrsta naručito stenica, ne samo kod nas već i u svetu. U Evropu je došla negde početkom 2000. godina, a na Američkom kontinentu je prisutna još od počeka 90-ih. U Evropi i Americi pa i kod nas predstavljaju jednu od najvažnijih štetnih vrsta zbog svoje osobine da je izuzetno polifagna, a hrani se na velikom broju biljnih vrsta, ona nije opasna za čoveka ali jeste za poljoprivrednu proizvodnju.

Kako se rešiti smrdibuba bez pesticida

,,Na području Vojvodine registorvana je 2015. godine, a na području Sombora 2018. godine. Pregledi se vrše kontinuirano, krećemo već u maju jer tada ona kreće sa mesta prezimljavanja. Najviše se pojavljivala na okućnicama i nešto malo na soji i vinovoj lozi, da bi ove godine situacija bila drugačija. Ne postoji vrsta na kojoj nismo uočili prisustvo braon mramoraste stenice. Štete čiji je uzrok smrdibuba bile su od 5% pa naviše“, kaže Tanja Veselinović, PSSS Sombor

Profesorka dr. Aleksandra Konjević sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada otkrila je kako su se oni borili sa braon mamorastom stenicom.

,,Postavljali smo piramidalne klopke koje su proizvedene u Americi ali mi smo ih kupili u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i kompanijom Agriserbia. Postavljali smo klopke na različita mesta i u različite useve, pa čak i u urbanim sredinama širom Srbije i tako smo dobili sliku kako su se one širile.“

Smrdibuba se javlja na gotovo svim biljnim vrstama, ove godine je uočena čak i kod kukuruza.

,,Ona je štetočina ne samo voćarske kulture već i mnogih ratarskih kultura. Najviše voli soju, lešnik, jabuku…Ona se širi i pravi štetu na svim biljnim vrstama.Lešnik je nešto što ona voli od početka godine do zime.“, kaže Marija Kolundžija, diplomirani inženjer

Prvo prisustvo smrdibube primećeno je tokom letnjih meseci, junu i julu, gde se intezivna pojava primetila krajem jula i početkom avgusta pre svega na jabuci i na soji.

,,Na jabuci uspeli smo da primetimo položena jaja i razvijanje larvi, takođe ovo smo primetili i kod soje. Najveće probleme ona pravi na sorti Green Smith. Naše kolege koje se nalaze u okolini Sombora imali su oštećenja i preko 30 %, takva jabuka gubi tržišnu vrednost i kupci je ne žele i nažalost mora da se odbacuje kao industrija. “, kaže Nikola Andrejev, diplomirani inženjer

Braon mramorasta stenica ekonomske štete pravi na malinama, trešnjama, višnjama, breskvama, nektarinama…Poslednjih godina je primetno da se seli i na kukuruz i soju. Pored voćarskih višegodišnjih zasada jako voli i soju.

,,Postoje biljne vrste na kojima samo boravi i eventualno se hrani, a postoje i tipični domaćini na koje ona položi jaja. Kada položi jaja njihove larve se hrane tom istom biljnom vrstom. Pretežno se hrani svim delovima biljke ali najviše preferira plodove i to plodove u zrenju. Zaštititi plod u zrenju je uvek problematično.“, profesorka dr. Aleksandra Konjević

Smrdibube traže toplo i suvo vreme. One se najviše javljaju u periodu plodonošenja.

,,Najviše štete su  bile kod paradajza, paprike i pasulja. Tu smo je najviše uočili.“, kaže Tanja Veselinović